Српска ограничава рокове плаћања на 60 дана

Република Српска планира законски ограничити рок плаћање новчаних обавеза између привредних субјеката на максимално 60 дана. Након овог рока дужник је обавезан да повјериоцу, без његовог позива, плати посебну накнаду од 3% обавезе, детаљи су радне верзије Закона о роковима испуњења новчаних обавеза која је у посједу пословног портала ЦАПИТАЛ.ба.

Република Српска 19.02.2015 | 14:24

Дугоочекивани закон о ограничавању рокова плаћања, које су усвојиле све земље у окружену, предвиђа да фирме између себе не могу уговорити дужи рок плаћања од 60 дана.

Ако уговором рок плаћања није одрећен, дужник је дужан да плати своје обавезе у року од 30 дана.

Закон важи и за државне институције, вандбуџетске фондове, јавне установе, органе и јавна предузећа, који се заједнички називају субјекти јавног права.

Међутим, примјетно је да је држава својим институцијама дала знатно „више простора“ за плаћање обавезе, него привредним субјектима. Док привредни субјекти своје обавезе морају платити у максималном року од 60 дана, рок плаћања између пословних субјеката и субјеката јавног права је 90 дана.

Дужник у случају кашњења мора да плати накнаде од три одсто од обавезе и то без обзира да ли је повјерилац претрпио штету због дужниковог кашњења или не. Првобитном верзијом је, сазнаје ЦАПИТАЛ, било предвиђено да накнада за пробијање рокова износи чак пет одсто, али се одустало процјењујући да би она ипак било превисока.

Додатно, за дужнике су предвиђене новчане казне од 1.000 до 3.000 КМ за пробијање прописаних рокова, те од 200 до 1.000 КМ за одговорно лице у правном лицу.

КАД РОК МОЖЕ БИТИ ДУЖИ

Уговором се може продужити максимални док од 60 дана, само у случају да је дужник повјериоцу издао средство обезбјеђења које има снагу извршне исправе, као што су банкарска гаранција која садржи клаузуле „неопозива“, „безусловна“, „наплатива на први позив без приговора“ као и авалиране мјенице од стране банке.

Надзор над примјеном закона вршиће Министарство финансија. Детаље начина надзора би разрадио и прописао министар финансија посебним правилником у року од 90 дана од ступања на снагу закона.

Потребно је нагласити да се овде ради о првој радној верзији Закона о роковима испуњења новчаних обавеза, што значи да до упућивања у парламентарну процедуру текст може претрпјети измјене.

Влада Закон о роковима испуњења новчаних обавеза припрема у пакету 11 закона из финансијске области, са циљем најављене реформе привредног система Републике Српске.

Резултат овог Закона би требао бити побољшање опште ликвидности у Републици Српској, али ће истовремено ставити на озбиљан тест државне институције, органе и ванбуџетске фондове који су познати по вишегодишњим неизмиреним дуговањима.

ЈАВНИ СЕКТОР У СРБИЈИ ИМА КРАЋЕ РОКОВЕ ОД ФИРМИ

Србија је такође ограничила рок плаћања између привредних субјеката на 60 дана. Направила је изузетак за јавни сектор, али за разлику од Републике Српске, тај рок није дужи, већ напротив, краћи за 15 дана, осим када су у питању обавезе Фонда здравственог осигурања Србије.

“Уговором између јавног сектора и привредних субјеката не може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 45 дана, у случају када је у том уговорном односу јавни сектор дужник. Изузетно од става 1. овог члана, уговором између јавног сектора и привредних субјеката може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза до 90 дана у случају када је дужник Републички фонд за здравствено осигурање, односно корисник средстава Републичког фонда за здравствено осигурање у смислу закона којим се уређује буџетски систем. У уговорном односу из става 1. овог члана, рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 60 дана, у случају када је дужник у том уговорном односу привредни субјект. Ако уговором из става 3. овог члана није уговорен рок за измирење новчаних обавеза, дужник је дужан, без претходне опомене, да измири новчану обавезу у року до 60 дана”, члан 4. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама Републике Србије.

Извор: Цапитал.ба