Стрес "удара" на све виталне органе

Америчка здравствена асоцијација закључила је да је стрес узрок чак 60 одсто свих болести. Иако многи осећају његове погубне последице заправо мало људи зна како изгледа механизам утицаја стреса на организам.

Здравље 18.02.2015 | 16:42

Стручњаци су сад то покушали да објасне и закључили да се код акутног стреса активира симпатички део вегетативног нервног ситема и срж надбубрежне жлезде, из које се излучује у крв адреналин. То је хормон ургентности и будности код животиња и људи, који припрема организам за активно и агресивно реаговање.

Реакција на стресоре увек подразумева појаву непријатних емоција, надражај симпатикуса или парасимпатикуса и лучење хормона стреса. Све то заједно представља "ванредно стање" у организму.

Без обзира на то какав је одговор организма, активан или пасиван, нарушена је уобичајена психофизичка равнотежа. Такво стање, ако је сувише интензивно или се пуно пута узастопно понавља, може да доведе до симптома психичке и телесне патње и до оштећења појединих органа и органских система.

Веза хипоталамус - хипофиза - надбубрежна жлезда одговорна је за "бори се или бежи" реакцију на стрес. Мрежу чини комуникација између ова три органа. Хипоталамус је одговоран за низ активности аутономног нервног система, као што су регулација температуре, глад, жеђ, умор, сан, срчани ритам. Хипофиза лучи кортизол, адреналин и андрогене хормоне. Надбубрежне жлезде луче спектар хормона као што су хормони штитасте жлезде, хормони раста...

Хипоталамус прима сигнал од хипокампуса, регион мозга који прикупља сензације и може да предвиди опасност и доноси одлуке. Затим, отпушта хормон назван кориткотрофин (Цортицотропхин Релеасинг Хормоне, ЦРХ), а он затим сигнализира хипофизи да ослободи хормон адренокортитропик Адреноцортицотропиц Хормоне, АЦТХ). Они заједно дају знак надбубрежним жлездама да луче кортизол, познатији као адреналин.

Кортизол има читав спектар деловања на организам укључујући метаболизам и имуни систем, лучење инсулина, па чак и циркулацију крви. Стручњаци су утврдили да оваква тренутна стресна реакција може да буде позитивна, посебно за органе попут коже, јер стимулише имуне ћелије, а бела крвна зрнца из коштане сржи путују на површину коже, где изазивају ефекат као код зарастања рана.

Код хроничног стреса, када је ситуација мање ургентна али се понавља, активира се чешће парасимпатички део вегетативног нервног система, систем хипофизне жлезде и кора надбубрежне жлезде, из које се излучује у крв кортизол. Он сад више припрема организам на пасивност, кочи неке метаболичке процесе и слаби имунолошке реакције.

У неким хроничним стресним стањима излучује се и превише кортизола и превише адреналина. Вишак адреналина негативно утиче на кардиоваскуларни систем и цереброваскуларни систем, а вишак кортизола негативно утиче на имунитет, на кожу, на зглобове, органе за варење и мозак.

Мозак је баш и најосетљивији, па су се истраживачи између осталог највише бавили деловањем стреса на овај орган. Последњих година су открили да стрес снажно утиче на мозак и буквално га мења. Француски научници доказали су да стрес чини људе раздражљивима. То је оно што се на први поглед види, али оно што се не зна јесте да се тада у мозгу догађају хемијске промене, и то тако што се онемогућава спајање одређених неурона. Нажалост, неке промене могу бити трајне.

Истраживачи су, такође, открили да дуготрајан стрес нарушава способност мозга за памћење и учење. Смањује се волумен сиве материје одговорне за емоције, самоконтролу и нормално психолошко функционисање. С временом се јављају озбиљне потешкоће у концентрацији и способности ношења са сопственим емоцијама.

Мноштво је последица које дуготрајан стрес може да остави на телу, а последње истраживање америчке Школе јавног здравља "Мејлмен" показује да мушкарци који су под великим стресом теже постају очеви, а могу имати и медицинских проблема с неплодношћу. Према овој студији, стрес је узрочник ниже концентрације сперматозоида, али и њихове деформисаности и смањене покретљивости.

Неплодност у једнакој мери погађа и мушкарце и жене, а код припадника јачег пола управо је квалитет сперме кључан показатељ плодности, објашњавају научници који су проучавали спермограме мушкараца старости од 38 до 49 година и истраживали повезаност резултата са субјективним и објективним нивоима стреса којима су изложени.

Они који су за себе рекли да су под великим стресом, по правилу су имали лошије налазе покретљивости и броја сперматозоида. Иако стрес повезан с радним местом није имао превелик утицај на налазе, научници су открили да су незапослени мушкарци у лошијем положају када је реч о плодности због смањеног нивоа мушког полног хормона, тестостерона.

Стрес утиче и на нагомилавање масног ткива око струка. Адреналин подстиче масти да уђу у крвоток и тако се производи енергија која омогућава да се суочимо с проблемом или да га избегнемо. Али ако нисте активни, енергија остаје неискоришћена па је тело складишти око струка.

Научне студије показују и да надбубрежне жлезде особе под великим стресом производе велике количине хормона норепинефрина и епинефрина. Тиме се повећава лучење себума (лоја) који запушава поре и доприноси настанку бубуљица. Зато се људима који пате од екцема погоршава стање болести уколико су под стресом.

Реакције организма на стрес

1. Због стреса паметни људи чине глупости. Стрес доводи до, како би неуролози рекли, "кортикалне блокаде". Практично, стрес стопира одређене функције у мозгу, па не можемо да реагујемо нормално.

2. Организам не разликује мали стрес од великог. Типична реакција на стрес коју свакодневно доживљамо и по неколико пута почиње каскадом око 1.400 хемијских реакција!

3. На стрес можемо да се навикнемо. Неки људи су се толико навикли на свакодневну журбу, притисак и стрес да им је то прешло у уобичајено стање. Стрес се лако нагомила, па некад не можемо да препознамо да смо заправо под стресом.

4. Можемо да контролишемо реакцију на стрес. Не морамо да будемо жртве сопствених осећања и мисли. Истина је да можемо да научимо како да се носимо са стресним ситуацијама, како нам се не би све то одразило на ментално и физичко здравље.

5. Најбоља стратегија контроле стреса је у тренутку, јер одлагање ослобађања од стреса неће имати пуно ефекта. Ако чекамо викенд да се напијемо, одрадимо тренинг или нешто друго, наше тело је већ претрпело стресну реакцију.