Stres "udara" na sve vitalne organe

Američka zdravstvena asocijacija zaključila je da je stres uzrok čak 60 odsto svih bolesti. Iako mnogi osećaju njegove pogubne posledice zapravo malo ljudi zna kako izgleda mehanizam uticaja stresa na organizam.

Zdravlje 18.02.2015 | 16:42

Stručnjaci su sad to pokušali da objasne i zaključili da se kod akutnog stresa aktivira simpatički deo vegetativnog nervnog sitema i srž nadbubrežne žlezde, iz koje se izlučuje u krv adrenalin. To je hormon urgentnosti i budnosti kod životinja i ljudi, koji priprema organizam za aktivno i agresivno reagovanje.

Reakcija na stresore uvek podrazumeva pojavu neprijatnih emocija, nadražaj simpatikusa ili parasimpatikusa i lučenje hormona stresa. Sve to zajedno predstavlja "vanredno stanje" u organizmu.

Bez obzira na to kakav je odgovor organizma, aktivan ili pasivan, narušena je uobičajena psihofizička ravnoteža. Takvo stanje, ako je suviše intenzivno ili se puno puta uzastopno ponavlja, može da dovede do simptoma psihičke i telesne patnje i do oštećenja pojedinih organa i organskih sistema.

Veza hipotalamus - hipofiza - nadbubrežna žlezda odgovorna je za "bori se ili beži" reakciju na stres. Mrežu čini komunikacija između ova tri organa. Hipotalamus je odgovoran za niz aktivnosti autonomnog nervnog sistema, kao što su regulacija temperature, glad, žeđ, umor, san, srčani ritam. Hipofiza luči kortizol, adrenalin i androgene hormone. Nadbubrežne žlezde luče spektar hormona kao što su hormoni štitaste žlezde, hormoni rasta...

Hipotalamus prima signal od hipokampusa, region mozga koji prikuplja senzacije i može da predvidi opasnost i donosi odluke. Zatim, otpušta hormon nazvan koritkotrofin (Corticotrophin Releasing Hormone, CRH), a on zatim signalizira hipofizi da oslobodi hormon adrenokortitropik Adrenocorticotropic Hormone, ACTH). Oni zajedno daju znak nadbubrežnim žlezdama da luče kortizol, poznatiji kao adrenalin.

Kortizol ima čitav spektar delovanja na organizam uključujući metabolizam i imuni sistem, lučenje insulina, pa čak i cirkulaciju krvi. Stručnjaci su utvrdili da ovakva trenutna stresna reakcija može da bude pozitivna, posebno za organe poput kože, jer stimuliše imune ćelije, a bela krvna zrnca iz koštane srži putuju na površinu kože, gde izazivaju efekat kao kod zarastanja rana.

Kod hroničnog stresa, kada je situacija manje urgentna ali se ponavlja, aktivira se češće parasimpatički deo vegetativnog nervnog sistema, sistem hipofizne žlezde i kora nadbubrežne žlezde, iz koje se izlučuje u krv kortizol. On sad više priprema organizam na pasivnost, koči neke metaboličke procese i slabi imunološke reakcije.

U nekim hroničnim stresnim stanjima izlučuje se i previše kortizola i previše adrenalina. Višak adrenalina negativno utiče na kardiovaskularni sistem i cerebrovaskularni sistem, a višak kortizola negativno utiče na imunitet, na kožu, na zglobove, organe za varenje i mozak.

Mozak je baš i najosetljiviji, pa su se istraživači između ostalog najviše bavili delovanjem stresa na ovaj organ. Poslednjih godina su otkrili da stres snažno utiče na mozak i bukvalno ga menja. Francuski naučnici dokazali su da stres čini ljude razdražljivima. To je ono što se na prvi pogled vidi, ali ono što se ne zna jeste da se tada u mozgu događaju hemijske promene, i to tako što se onemogućava spajanje određenih neurona. Nažalost, neke promene mogu biti trajne.

Istraživači su, takođe, otkrili da dugotrajan stres narušava sposobnost mozga za pamćenje i učenje. Smanjuje se volumen sive materije odgovorne za emocije, samokontrolu i normalno psihološko funkcionisanje. S vremenom se javljaju ozbiljne poteškoće u koncentraciji i sposobnosti nošenja sa sopstvenim emocijama.

Mnoštvo je posledica koje dugotrajan stres može da ostavi na telu, a poslednje istraživanje američke Škole javnog zdravlja "Mejlmen" pokazuje da muškarci koji su pod velikim stresom teže postaju očevi, a mogu imati i medicinskih problema s neplodnošću. Prema ovoj studiji, stres je uzročnik niže koncentracije spermatozoida, ali i njihove deformisanosti i smanjene pokretljivosti.

Neplodnost u jednakoj meri pogađa i muškarce i žene, a kod pripadnika jačeg pola upravo je kvalitet sperme ključan pokazatelj plodnosti, objašnjavaju naučnici koji su proučavali spermograme muškaraca starosti od 38 do 49 godina i istraživali povezanost rezultata sa subjektivnim i objektivnim nivoima stresa kojima su izloženi.

Oni koji su za sebe rekli da su pod velikim stresom, po pravilu su imali lošije nalaze pokretljivosti i broja spermatozoida. Iako stres povezan s radnim mestom nije imao prevelik uticaj na nalaze, naučnici su otkrili da su nezaposleni muškarci u lošijem položaju kada je reč o plodnosti zbog smanjenog nivoa muškog polnog hormona, testosterona.

Stres utiče i na nagomilavanje masnog tkiva oko struka. Adrenalin podstiče masti da uđu u krvotok i tako se proizvodi energija koja omogućava da se suočimo s problemom ili da ga izbegnemo. Ali ako niste aktivni, energija ostaje neiskorišćena pa je telo skladišti oko struka.

Naučne studije pokazuju i da nadbubrežne žlezde osobe pod velikim stresom proizvode velike količine hormona norepinefrina i epinefrina. Time se povećava lučenje sebuma (loja) koji zapušava pore i doprinosi nastanku bubuljica. Zato se ljudima koji pate od ekcema pogoršava stanje bolesti ukoliko su pod stresom.

Reakcije organizma na stres

1. Zbog stresa pametni ljudi čine gluposti. Stres dovodi do, kako bi neurolozi rekli, "kortikalne blokade". Praktično, stres stopira određene funkcije u mozgu, pa ne možemo da reagujemo normalno.

2. Organizam ne razlikuje mali stres od velikog. Tipična reakcija na stres koju svakodnevno doživljamo i po nekoliko puta počinje kaskadom oko 1.400 hemijskih reakcija!

3. Na stres možemo da se naviknemo. Neki ljudi su se toliko navikli na svakodnevnu žurbu, pritisak i stres da im je to prešlo u uobičajeno stanje. Stres se lako nagomila, pa nekad ne možemo da prepoznamo da smo zapravo pod stresom.

4. Možemo da kontrolišemo reakciju na stres. Ne moramo da budemo žrtve sopstvenih osećanja i misli. Istina je da možemo da naučimo kako da se nosimo sa stresnim situacijama, kako nam se ne bi sve to odrazilo na mentalno i fizičko zdravlje.

5. Najbolja strategija kontrole stresa je u trenutku, jer odlaganje oslobađanja od stresa neće imati puno efekta. Ako čekamo vikend da se napijemo, odradimo trening ili nešto drugo, naše telo je već pretrpelo stresnu reakciju.