Други свјетски рат у БиХ је однио 904.000 живота

У Другом свјетском рату, на подручју данашње БиХ, страдала је 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000.

Посљедица свега је радикална промјена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић.

- Током Другог свјетског рата, на подручју данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, који су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоје Иванишевић.

Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреја.

Иванишевић указује да је разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог послијератног пописа у Југославији дали врло суморну слику – да је страдање српског народа било десет пута веће од муслиманског, а скоро тридесет пута веће од хрватског.

“Посебно се то видело у случају БиХ и Хрватске. Демографски губици БиХ износили су 904.000 или 32 одсто од укупних губитака Југославије /убијени, расељени, нерођени/”, наводи Иванишевић за Срну, позивајући се на историјске изворе.

“Од толико страдалих у БиХ, једине жртве геноцида, народноослободилачког и антифашистичког рата били су Срби, а остали су у највећој мери страдали као припадници разних фашистичких оружаних формација и као сарадници окупатора у разарању властите државе у којој су до тада живели”, наводи Иванишевић.

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку истиче да ни један европски народ у својој властитој држави није претрпио толико суров и немилосрдан вјерски и национални погром као што су Срби од својих сусједа…

“Зашто то кријемо? Ми немамо свој Јад Вашем, свој институт, саборни храм или музеј геноцида. Што је још горе, не знамо чак ни сва имена жртава. Нисмо ни покушали да их попишемо”, истиче Иванишевић у интервјуу Срни.

У том рату, од сваке српске породице “узето” је по неколико глава, наводи он, а многе српске и јеврејске породице заувијек су без трага нестале. Убијање Срба или Јевреја тих година није третирано као злочин.

“Напротив, за то се добијала награда. Последица свега је радикална промена демографске слике БиХ”, наводи Иванишевић.

Поредећи губитке у Другом свјетском рату са осталим европским државама, Иванишевић напомиње да су губици Југославије, само због огромног страдања Срба, износили веома високих 12,2 одсто.

Он наводи да су у Бугараској губици били 0,3 одсто од укупног становништва, Велика Британија изгубила је 0,8 одсто, Италија 0,9 одсто, Белгија један одсто, Француска 1,4 одсто, Грчка 2,2 одсто, Чехословачка 2,8 одсто…

Затим Румунија 2,9 одсто, Мађарска 4,7 одсто, Аустрија пет одсто, Њемачка 6,1 одсто, СССР између 8,8 и 12,9 одсто, Пољска 20,4 одсто.

Наводећи да су у БиХ у Другом свјетском рату евидентиране 11.024 јеврејске жртве, од којих у самом Сарајеву 8.313 лица, Иванишевић је судбину Јевреја у том рату упоредио са судбином Срба у оном од 1992. до 1995. године.

“У првом случају, Сарајево је још новембра 1941. `очишћено` од Јевреја, а исто се догодило и са Србима, од којих је Сарајево коначно и дефинитивно `очишћено` током зиме 1995-1996. године”, напомиње Иванишевић.

Он указује да се Срби, упркос пријатељским односима са Израелом, нису угледали на Јевреје у смислу његовања успомене на властите жртве.

“И данас су српске државне институције, па и државници”, сматра Иванишевић, “индолентни према срамотној чињеници да су српска страдања и даље на периферији интересовања”.

Он подсјећа да је у званичним државним списковима и документима евидентирано свега 155.912 имена српских жртава из времена Другог свјетског рата.

“Многи политичари и лидери странака, вјероватно, то не знају. А, недостаје бар још два пута толико имена. Ако смо као нација били блокирани у поратним годинама и деценијама док смо живели под истим кровом са својим убицама, бар смо последње две деценије од како имамо Републику Српску ослобођени тог оптерећења”, сматра Иванишевић.

Он наводи да треба изнијети и овјековјечити чињенице о српском страдању због дуга према генерацијама које долазе.

“Јермени своје жртве никад нису препустили забораву, па су након много деценија доказали, а свет је признао, геноцид који је извршен над јерменским народом. А, шта ми чекамо?”, пита Иванишевић.

У истраживању српских губитака у Другом свјетском рату, Иванишевић је, осим страних извора и властитих поређења, користио и податке аутора Д. Вогелника “Демографски губици Југославије у Другом светском рату”.

Такође, користио је и податке из књиге Животија Ђорђевића “Губици становништва Југославије у Другом светском рату” и Владимира Жерјавића “Губици становништва Југославије у Другом свјетском рату”.