''Орлови'' су лавови кући, а на страни - мале маце!

Рукометна еуфорија тресе цео свет, неђутим, у Србији се стиче утисак да се ништа не догађа. Истина, Катар јесте далеко, а за српске рукометаше и превише далеко.

Остали спортови 22.01.2015 | 17:40

Последњу медаљу на Светским првенствима Србија је освојила 2001. године, а од тада није успела да уђе ни у полуфинале. Када су у питању Европски шампионати, ту је ситуација још лошија. Сребро из Београда 2012. последица је страшне атмосфере и доброг вођења екипе Веселина Вуковића. Али тај добар моментум нажалост није потрајао. Већ у Шпанији 2013. били смо дести, у Данској 2014. Србија је заузела 13. позицију, а за Катар 2015. није изборен чак ни пласман. Олимпијске игре и да не спомињемо!

Управо је двомеч који је одлучивао за пролаз за Светско првенство у Катару против репрезентације Чешке показатељ реалног стања у нашем рукомету. Прва утакмица играла се у Нишу. Вероватно најбоља рукометна публика носила је Орлове до убедљиве победе од осам разлике за коју су многи сматрали да ће бити сигурна основа за пут у Чешку. Међутим, наши репрезентативци када напусте домаћи терен као да забораве да играју рукомет! Успели су да прокоцкају предност у Брну и, на крају, изгубе са чак 12 разлике! Лепи тренуци из Арене никада неће пасти у заборав, поготово полуфинале 2012. године.

Међутим ...

Европска првенства:

Португалија 1994 – Треће место
Италија 1998 – Пето место
Хрватска 2000 – без учешћа
Шведска 2002 – Десето место
Словенија 2004 – Осмо место
Швајцарска 2006 – девето место
Норвешка 2008 – без учешћа
Аустрија 2010 – Тринаесто место
Србија 2012 – Друго место
Данска 2014 – Тринаесто место

Светска првенства:

Јапан 1997 – Осмо место
Египат 1999 – Треће место
Француска 2001- Треће место
Португалија 2003 – Осмо место
Тунис 2005 – Пето место
Немачка 2007 – Без учешћа
Хрватска 2009 – Осмо место
Шведска 2011 – Десето место
Шпанија 2013 - Десето место
Катар 2015 – Без учешћа

Тенденција је веома очигледна.

НИ КОД ДАМА НИЈЕ МНОГО ДРУГАЧИЈЕ

Да ово не буде „изоловани инцидент“ потрвђују и резултати женске рукометне репрезентације. Наше девојке су имале шансу да играју на Европском и Светском шампионату у својој земљи две године заредом. На ЕП 2012. заузеле су четврту позицију, док су на СП 2013. успеле да уђу у финале и освоје сребро. Велики успех за српски спорт, без сумње. Међутим, погледајмо пласман наших девојака у последњих десет година на великим такмичењима.

Европска првенства:

Данска 1996 – Нису учествовале
Холандија 1998 - Нису учествовале
Румунија 2000- Седмо место
Данска 2002 – Шесто место
Мађарска 2004 – Дванаесто место
Шведска 2006 – Четрнаесто место
Македонија 2008 – Тринаесто место
Норвешка 2010 – Четрнаесто место
Србија 2012 – Четврто место
Мађарска/Хрватска 2014 – Петнаесто место

Светска првенства:

2005, 2007, 2009, 2011 – Без учешћа
Србија 2013 – Сребро

Рукомет је спорт који Срби заиста воле и поштују, а то показује константно крцат Чаир, обарање светског рекорда у посети у Арени. Али не може се играти само код куће, треба бити онај прави када је најтеже, када не навијају сви за вас. Вероватно је то проблем психолошке природе, али њега је потребно хитно санирати, јер пут којим иде наша и мушка и женска репрезентације није ни мало добар. Ако један Момир Илић (Веспрем), Марко Вујин (Кил), Андреа Лекић (Вардар, најбоља рукометашица света 2013), Дарко Станић (РН Левен), Богдан Радивојевић (Фленсбург) и многи други нису довољни - ако не за медаљу, онда за озбиљну улогу у свету рукомета онда је то велики проблем. На крају, ово ће можда личити на изреку која се највише користи за фудбалску репрезентацију, али је веома примењива и у овом случају – имамо добре играче који играју по најбољим клубовима, али немамо тим, немамо култ! А то је по свему судећи најважније!