''Orlovi'' su lavovi kući, a na strani - male mace!

Rukometna euforija trese ceo svet, neđutim, u Srbiji se stiče utisak da se ništa ne događa. Istina, Katar jeste daleko, a za srpske rukometaše i previše daleko.

Ostali sportovi 22.01.2015 | 17:40

Poslednju medalju na Svetskim prvenstvima Srbija je osvojila 2001. godine, a od tada nije uspela da uđe ni u polufinale. Kada su u pitanju Evropski šampionati, tu je situacija još lošija. Srebro iz Beograda 2012. posledica je strašne atmosfere i dobrog vođenja ekipe Veselina Vukovića. Ali taj dobar momentum nažalost nije potrajao. Već u Španiji 2013. bili smo desti, u Danskoj 2014. Srbija je zauzela 13. poziciju, a za Katar 2015. nije izboren čak ni plasman. Olimpijske igre i da ne spominjemo!

Upravo je dvomeč koji je odlučivao za prolaz za Svetsko prvenstvo u Kataru protiv reprezentacije Češke pokazatelj realnog stanja u našem rukometu. Prva utakmica igrala se u Nišu. Verovatno najbolja rukometna publika nosila je Orlove do ubedljive pobede od osam razlike za koju su mnogi smatrali da će biti sigurna osnova za put u Češku. Međutim, naši reprezentativci kada napuste domaći teren kao da zaborave da igraju rukomet! Uspeli su da prokockaju prednost u Brnu i, na kraju, izgube sa čak 12 razlike! Lepi trenuci iz Arene nikada neće pasti u zaborav, pogotovo polufinale 2012. godine.

Međutim ...

Evropska prvenstva:

Portugalija 1994 – Treće mesto
Italija 1998 – Peto mesto
Hrvatska 2000 – bez učešća
Švedska 2002 – Deseto mesto
Slovenija 2004 – Osmo mesto
Švajcarska 2006 – deveto mesto
Norveška 2008 – bez učešća
Austrija 2010 – Trinaesto mesto
Srbija 2012 – Drugo mesto
Danska 2014 – Trinaesto mesto

Svetska prvenstva:

Japan 1997 – Osmo mesto
Egipat 1999 – Treće mesto
Francuska 2001- Treće mesto
Portugalija 2003 – Osmo mesto
Tunis 2005 – Peto mesto
Nemačka 2007 – Bez učešća
Hrvatska 2009 – Osmo mesto
Švedska 2011 – Deseto mesto
Španija 2013 - Deseto mesto
Katar 2015 – Bez učešća

Tendencija je veoma očigledna.

NI KOD DAMA NIJE MNOGO DRUGAČIJE

Da ovo ne bude „izolovani incident“ potrvđuju i rezultati ženske rukometne reprezentacije. Naše devojke su imale šansu da igraju na Evropskom i Svetskom šampionatu u svojoj zemlji dve godine zaredom. Na EP 2012. zauzele su četvrtu poziciju, dok su na SP 2013. uspele da uđu u finale i osvoje srebro. Veliki uspeh za srpski sport, bez sumnje. Međutim, pogledajmo plasman naših devojaka u poslednjih deset godina na velikim takmičenjima.

Evropska prvenstva:

Danska 1996 – Nisu učestvovale
Holandija 1998 - Nisu učestvovale
Rumunija 2000- Sedmo mesto
Danska 2002 – Šesto mesto
Mađarska 2004 – Dvanaesto mesto
Švedska 2006 – Četrnaesto mesto
Makedonija 2008 – Trinaesto mesto
Norveška 2010 – Četrnaesto mesto
Srbija 2012 – Četvrto mesto
Mađarska/Hrvatska 2014 – Petnaesto mesto

Svetska prvenstva:

2005, 2007, 2009, 2011 – Bez učešća
Srbija 2013 – Srebro

Rukomet je sport koji Srbi zaista vole i poštuju, a to pokazuje konstantno krcat Čair, obaranje svetskog rekorda u poseti u Areni. Ali ne može se igrati samo kod kuće, treba biti onaj pravi kada je najteže, kada ne navijaju svi za vas. Verovatno je to problem psihološke prirode, ali njega je potrebno hitno sanirati, jer put kojim ide naša i muška i ženska reprezentacije nije ni malo dobar. Ako jedan Momir Ilić (Vesprem), Marko Vujin (Kil), Andrea Lekić (Vardar, najbolja rukometašica sveta 2013), Darko Stanić (RN Leven), Bogdan Radivojević (Flensburg) i mnogi drugi nisu dovoljni - ako ne za medalju, onda za ozbiljnu ulogu u svetu rukometa onda je to veliki problem. Na kraju, ovo će možda ličiti na izreku koja se najviše koristi za fudbalsku reprezentaciju, ali je veoma primenjiva i u ovom slučaju – imamo dobre igrače koji igraju po najboljim klubovima, ali nemamo tim, nemamo kult! A to je po svemu sudeći najvažnije!