Анализа: Сребро је лијепо, али центри ''умиру''!

У последње три године са мапе су, због финансијских разлога, „нестали“ клубови попут Хемофарма и Радничког из Крагујевца, али наду у светлу будућност буде примери Металца и Мега Лекса.

Кошарка 17.01.2015 | 13:00

Развој Јадранске лиге довео је Србију у позицију да тренутно има само четири озбиљна клуба (Црвена звезда, Партизан, Мега Лекс и Металац из Ваљева), као и Кошаркашку лигу Србије (КЛС) која је - заслужено или не - запостављена у очима јавности. Вечити ривали са Калемегдана јесу највећи клубови у земљи, али су традиционално "усисавали" таленте из Вршца, Крагујевца, Ваљева, Чачка, Зрењанина, Ужица, Врања, Краљева и других кошаркашких центара, а потом правили од њих играче за репрезентацију.

Међутим...

У последње три године са мапе су, због финансијских разлога, "нестали" клубови попут Хемофарма и Радничког из Крагујевца, до скора веома важни за функционисање српске кошарке, што је упалило црвену лампицу и наметнуло питање - шта сутра?

Многима је и даље пред очима слика трибина "Миленијума", велелепне вршачке хале у којој се играло и Европско првенство 2005, где су у наранџастом дресу стасали Стефан Марковић, Бобан Марјановић, Данило Анђушић, Лука Митровић, Ђорђе Гагић, Милан Мачван... Нажалост, банатски клуб је тренутно на далеко нижим гранама од оних на које нас је навикао док се такмичио под именом Хемофарм (1992-2012), а од 2012. вратио је назив Вршац (како се звао од 1981. до 1992.) и сада уз додатак Свислајон игра у Кошаркашкој лиги Србије.

ГАШЕЊЕ КОШАРКЕ У КРАГУЈЕВЦУ И УЗДИЗАЊЕ ВАЉЕВА

Асистент селектора Александра Ђорђевића, Мирослав Мута Николић, био је алфа и омега Радничког из Крагујевца. Само у последње две, три године дошколовао је Николу Калинића и "измислио" Стефана Бирчевића и Стефана Јовића, освајаче сребрне медаље на Светском купу у Шпанији. Ни на Крагујевац више не можемо да рачунамо, клуб је угашен. После финансијског слома спомињало се да би могао да се такмичи у КЛС, међутим, ни то се није десило. Једна лепа прича се завршила, на жалост љубитеља кошарке...

Понекад се захваљујући ентузијазму појединаца ниоткуда појаве неки други центри, попут Црнокосе која је мала лепу ролу у КЛС-у, али је све у Косјерићу пратило велико мучење због недостатка новца и услова да би се направили запажени резултати. Већ ове сезоне Црнокоса се више не такмичи у другом рангу српске кошарке.

Сличан је случај са Војводином из Новог Сада. Некада су црвено-бели дрес облачили Миленко Тепић, Предраг Шупут, Иван Паунић, Милан Гуровић, Милан Дозет..., а данас је то "друголигаш", без великих имена, али ипак на другом месту у КЛС и са наговештајем повратка неких бољих дана. Краљево већ дуго тапка у месту - Слога се мучи (Машинца више нема), тренутно је девета на табели Кошаркашке лиге Србије и добро би јој дошао неки нови Владе Дивац, пошто је Див из Пријепоља у граду на Ибру наговестио пробој ка НБА висинама (као и Ненад Крстић, дете Машинца). У Морави је "руке прао" сјајни шутер Урош Трипковић, у крушевачком Напретку почео Драган Милосављевић, а из Ваљева потекао први ас наше репрезентације Милош Теодосић. Дакле, снага је у провинцији.

Да, ипак, није све црно показује пример Ваљева. Откако је Металац ушао у Јадранску лигу његове могућности су ниподаштаване, виђен је прво као "канта" која само чека да буде "напуцана", али сада је јасно да је реч о апсолутном хиту сезоне! Сјајни стручни рад тренера Владимира Ђокића довео је до тога да је Градска хала у Ваљеву из кола у коло пуна као кутија шибица, да Металац туче Крку, Цедевиту и Будућност, екипе које се боре за врх табеле (улазнице за меч са Партизаном овог викенда распродате су за два сата!). Надамо се да је то позитиван сигнал и наговештај да и у КЛС, одакле је Металац изборио пласман у регионалну лигу, стасавају играчи који могу да се носе са најбољима.

Партије Малешевића, Мајсторовића, Тодоровића, Оташевића и осталих дају наду да је то могуће. Из свега се намеће закључак да нам талента никада није недостајало, међутим, сад је главни проблем финансијке природе.

ПОЗИТИВАН ПРИМЕР МЕГА ЛЕКСА И КАКО ДА ОПЕТ БУДЕМО УЗ АМЕРЕ

На исти начин ваља посматрати учинак Мега Лекса. Суштински, то није клуб из унутрашњости (мада АБА лигу због прописа игра у Сремској Митровици), али начин рада тренера Дејана Милојевића и форсирање младих кошаркаша је за сваку похвалу. Никола Јокић, Ненад Миљеновић, Раде Загорац, Александар Мареља, Василије Мицић и многи други очигледан су пример позитивног што се догађа, тренутно, у Срему, а прошле сезоне Смедереву.

Кошарка је традиционално била бастион српског спорта и доносила нам највеће радости у најтежим временима. Сребро из Мадрида јесте изванредан успех, али може бити кратког дана уколико се не обрати пажња на опоравак и развој центара из унутрашњости. Данас Хемофарм и Раднички, ко је следећи?

Србија одмах иза Америке. Лепо, али докле ће трајати?