Спава у Федерацији, а руча у Републици Српској

Након потписивања Дејтонског мировног споразума село Макљеновац подијељено је на два дијела. Дио села је као и прије рата у Босни и Херцеговини остао у саставу Добоја док је остатак припао Општини Усора. Они који су у америчкој војној бази на мапама договарали формирање два ентитета у БиХ међуентитестку линију раздвајања повукли су и кроз куће и земљишне парцеле житеља Макљеновца.

Босна и Херцеговина 15.01.2015 | 18:35

Становник овог села Стјепан Прањић живи у кући коју је Дејтонски мировни споразум подијелио на два дијела. Дио његове куће данас се налази у Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ), а остатак у Републици Српској .

"Преко моје куће, мог стамбеног објекта, прелази линија разграничења. Спавам у ФБиХ, а ручам у Републици Српској. Већи посјед, преко пет хектара земље, је у Републици Српској", објашњава Прањић.

Линија разграничења између два босанскохерцеговачка ентитета у селу Макљеновац прелази и преко имовине Илије Прањића, а повучена је и преко куће његовог брата, који живи и ради у Њемачкој.

"У мене је некакав споредни објекат је горе у Републици Српској, а кућа је у Федерацији, али има и горих и критичнијих случајева као код брата. У њега баш, колико сам ја гледао по картама, та линија, подјела, иде преко куће, стриктно преко куће. Значи, спава у ФБиХ, а тамо кухиња је у Републици Српској. То нема никакве логике. Ја мислим то нема нигдје на свијету тако", наводи овај пензионисани професор.

Кућа Марка Прањића налази се иза службене табле којом је означен почетак територије општине Усора. Његово двориште и дом у којем живи са супругом налазе се међутим на подручју које припада сусједном Добоју.

​"Имам земље, мало, у Републици Српској, ћошак припада и ФБиХ, хај’ га знај. Будите паметни па ви реците нешто точно о томе, да ја могу рећи то је ту. Мислим да је глупост. То је једна цјелина. Нема ту ни овог ни оног, ми смо Босна и Херцеговина. Ја то с те стране гледам", вели Прањић.

Стјепан Прањић каже и да су му октобру 2013. године, током пописа становништва у БиХ, на врата куцали представници обје пописне комисије.

"Долазили су ми људи из Републике Српске и из ФБиХ. Ја сам то исто образложио и једној и другој комисији, које сам уљудно примио и они су се достојанствено понашали као прави људи, али попис мој и мојих укућана је обављен у ФБиХ", каже Прањић.

Линија разграничења између два босанскогерцеговачка ентитета код Добоја и Усоре, дуга је око 15 километара. Том линијом подијељено је и село Макљеновац у којем дојучерашње комшије, када међусобно телефонирају, морају бирати позивни број за Добој одноно Зеничко добојски кантон тако да њихови позив имају статус међуградских."

​"Један број кућа је остао, једноставно, ни на небу ни на земљи. Људи не знају гдје ће остваривати своја права, гдје ће остваривати помоћ. Отприлике то се ради о 27 до 30 кућа, гдје живи негдје 60 грађана. Ту се појављује и проблем порушених кућа. Имаамо нехдје око 12 објеката", каже Борислав Прањић, предсједник МЗ Макљеновац, која припада Општини Усора.

Званичници Добоја и Усоре прије годину дана су формирали међуопштинску комисију која бавила рјешавањем спорних питања на терену. Сада се очекује да се о њеним налазима изјасне локални парламенти у Добоју и Усори.

О рјешењима до тада не желе говорити. Представник комисије из Добоја Пејо Крњић наводи да неће бити нарушена величина територије која припада једном односно другом ентитету.

"Битно је да не реметимо однос 41:59, а да направимо тако да људи могу, да остварују своја права у одређеној опћини гдје они треба да припадну", каже Крњић.

"Договорена су нека рјешења, међутим сада очекујемо да скупштине донесу одлуке, да потврде то што су комисије договориле, а да онда то иде на вишу инстанцу. Не знамо шта ће бити, али ми очекујемо да с обзиром да је овдје разумијевање и на једној и на другој страни и да ће то бити у реду", вели Јосип Крајина, члан комисије из Усоре.

Становник Макљеновца с почетка ове приче Стјепан Прањић с нестрпљењем очекује рјешење апсурдних проблема у овом селу односно на свом подијељеном имању.

"Имамо намјеру да градимо један већи објекат за већи тов бикова, То би морали да радимо у Републици Српској. Међутим, сматрам да би онда било било проблема што се тиче подстицаја Федерације", закључује Прањић.

Извор: РСЕ