Србија од данас на челу ОЕБС-а

Србија ће данас формално од Швајцарске преузети председавање ОЕБС-у на Сталном савету те организације у Бечу.

Српске власти верују да ће то бити прилика да се наша земља покаже као конструктиван и озбиљан политички партнер у јеку украјинске кризе која је заоштрила односе Запада и Русије.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић ће пред Сталним саветом изложити приоритете председавања, а Србија ће, како је рекао, имати веома озбиљну дужност - да се труди да буде кредибилан председавајући који ужива поверење свих страна и који ће предузимати мере и кораке у правцу деескалације сукоба и конфликата.

Дачић је у недавној изјави Тањугу рекао да је председавање ОЕБС-у велико признање али и прилика да се покаже као озбиљан политички партнер.

"За нас ће бити суштински важно хоћемо ли оправдати та очекивања. Сви нас подржавају у томе и то ће за нас бити једна велика обавеза, а истовремено део наших укупних спољнополитичких активности за побољшање међународног положаја земље, а тиме и неодвојиви и нераскидиви део свеукупне политике владе", навео је Дачић.

Наш је задатак да створимо такве међународне услове да наша економија и друштво могу да се развијају и наша земља оствари стратешки циљ, а то је чланство у ЕУ, истакао је Дачић.

Наводећи да Србија жели да се покаже као озбиљан политички партнер, Дачић је подсетио да смо од земље која је била предмет распараве на ОЕБС-у и коју су суспендовали из чланства, а која је пре 15 година организовала референдум против доласка ОЕБС-а на Косово, постали земља која председава овом веома важном и озбиљном организацијом.

Приоритети ће, додао је, бити везани за конфликте у многим земљама, пре свега у Украјини, али и западни Балкан ће свакако бити важна тема српског председавања ОЕБС-ом.

Упитан где ће, у функцији председавајућег ОЕБС-а најпре отпутовати, он је најавио да ће после седнице Сталног савета 15. јануара, следећа активност бити седница Савета безбедности УН о односу светске организације и ОЕБС, а затим ће уследити и посета САД, Конгресу и Хелсиншком комитету.

"Коју мисију и коју земљу ћу прво посетити још није одлучено. У суштини смо разговарали да започнемо са неким земљама западног Балкана", казао је он.

Одлука о сукцесивном председавању Швајцарске и Србије 2014. и 2015. донета је пре три године у Бечу, седишту ОЕБС-а.

Тиме је Србија постала прва земља бивше Југославије која долази на чело те организације, а на тој функцији ће је следеће године заменити Немачка.

Србија је од 2000. године чланица ОЕБС-а, организације за коју се каже да се "простире од Ванкувера до Владивостока" и која у свом чланству има 57 држава.

Осим решавања кризе у Украјини, ова година ће бити важна и јер ће током српског председавања бити обележена 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија.

ОЕБС се сматра нетипичном међународном организацијом с обзиром да нема оснивачки уговор у форми правног акта који би државе потписале и ратификовале, али функционише на основу већег броја значајних политичких докумената, који су политички обавезујући, а међу којима је најважнији Завршни акт из Хелсинкија.

Одлуке се у тој организацији доносе консензусом, што омогућава да све државе учеснице имају једнако право гласа.

Активности ОЕБС се заснивају на свеобухватном концепту безбедности и спроводе се кроз три димензије - војно-политичку, економско-еколошку и такозвану људску димензију.