Васковић: Лош шоу Милорада Додика

„Станд уп сад схоw“! Овим ријечима укратко би се могао описати Дан Републике и серија наступа Милорада Додика тим поводом.

У његовим иступима доминирао је јефтини, конфекцијски популизам, убуђале конфете „самосталности“, подерани „безбједносни“ памфлети, трагикомично условљавање великих сила, отужно заклињање на вјерност највећег вјероломника на овим просторима...

Изнио је Додик и своје такозване стратешке намјере (стављање институција БиХ под контролу РС, оснивање ентитетске службе безбједности, јачање механизама који воде отцјепљењу…) које одреда немају никакве логике, нити додира са стварношћу.

Плитко, преплитко, а иза све те назови стратегије ни у траговима се не може назријети активна аналитика и студије на којима је базирана. Што и није за чудити, јер ни не постоје.

Чиста импровизација политичара изгубљеног у времену и простору, којем и (политичког) времена и простора све више понестаје. Готово да их ни нема.

Додикови иступи одавно су престали бити чак и сијање лажног оптимизма, претворили су се у лелекање и нарицање пустих жеља, потрошених шанси, прегажених надања...

Додик је једино успио да потврди чињеницу да је управо Он највећа сметња позитивним процесима и да би најбоље и за њега и за овај ентитет било да се сам склони.

Он касни за процесима, без шансе да их стигне. У силном напору да то учини, потпуно им се супротставља, што и не би био неки велики проблем да је само његова кожа у питању. Али није; У питању су национални интереси, које је он потпуно обезвриједио, претпостављајући им личне и политиком импровизације и хаоса њихово очување у минимуму учинио крајње упитним.

Импровизовати се могло док је било пара од продаје Телекома и милијарди кредита, које су стизале најбржим возовима. Али више нема пара ни од продаје Телекома, нема ни кредита, возови већ одавно не долазе, обавезе пристижу. А са њима и захтјеви и, што не рећи, питања о одговорности за пропуштено, уништено, разорено, отето...

Очекивати да се Додик повуче је депласирано. Али је за очекивати још снажније импровизовање, до баналности разводњавање и распродаја националних интереса, скокове на главу у плићак пун политичких гребена. И, наравно, даље дезавуисање ионако саструганих институција Републике Српске.

Управо то је на дјелу, а ускоро ће се и озваничити Нова Стратегија Одбране Републике Српске.

Линије нису више у Москви. Кремљ је за Бањалуку превазиђена форма.

Линија одбране интереса Режима помјерена је на Далеки Исток, до Кинеског зида. Ту се сада брани Република Српска: чежњивим погледима ка Кинеској развојној банци и милијарди евра кредита за буџет овог ентитета. Којим би Додик исплатио непријатеље са Запада (ММФ, Свјетска банка), на чији рачун РС живи већ годинама.

Списак жеља Олигархије је следећи: милијарда евра за буџет (може и 500 милиона, само дај), а уз то и кредити за изградњу ТЕ Гацко 2 (цца 400 милиона евра), изградњу ником потребног пута до Млиништа (цца 600 милиона евра) и изградњу аутопута од Брчког до Бијељине (непознат број стотина милиона евра).

Додиков финансијски план је једноставан: Кинези ће дати у буџет РС бар пола милијарде евра, а РС ће им се одужити тако што ће се задужити за још најмање милијарду и двјеста/триста милиона евра за наведене пројекте. Које ће градити кинеске фирме. (У цијелој овој акцији подразумијева се да Кинези без ријечи пристану да искеширају Додикове жеље).

У Економској политици РС за 2015. годину наведена је само као фуснота изградња цесте до Млиништа, док се ТЕ Гацко 2 и аутопут Брчко-Бијељина ни не помињу. Економска политика усвојена 28.12.2014. године, тачно прије 12 дана и већ је одбачена. Толико је безвриједна. Јер је Додик имао визију кинеских пара на буџетским рачунима, што је баш политички озбиљно.

Колико и приче о отцјепљењу, формирању ДБ-а РС, стављању институција БиХ под ингеренције РС…

“Како ће другима управљати онај који не зна управљати сам собом”, говорио је Конфучије. Узалуд.

СлободанВасковицБлог