Vasković: Loš šou Milorada Dodika

„Stand up sad show“! Ovim riječima ukratko bi se mogao opisati Dan Republike i serija nastupa Milorada Dodika tim povodom.

U njegovim istupima dominirao je jeftini, konfekcijski populizam, ubuđale konfete „samostalnosti“, poderani „bezbjednosni“ pamfleti, tragikomično uslovljavanje velikih sila, otužno zaklinjanje na vjernost najvećeg vjerolomnika na ovim prostorima...

Iznio je Dodik i svoje takozvane strateške namjere (stavljanje institucija BiH pod kontrolu RS, osnivanje entitetske službe bezbjednosti, jačanje mehanizama koji vode otcjepljenju…) koje odreda nemaju nikakve logike, niti dodira sa stvarnošću.

Plitko, preplitko, a iza sve te nazovi strategije ni u tragovima se ne može nazrijeti aktivna analitika i studije na kojima je bazirana. Što i nije za čuditi, jer ni ne postoje.

Čista improvizacija političara izgubljenog u vremenu i prostoru, kojem i (političkog) vremena i prostora sve više ponestaje. Gotovo da ih ni nema.

Dodikovi istupi odavno su prestali biti čak i sijanje lažnog optimizma, pretvorili su se u lelekanje i naricanje pustih želja, potrošenih šansi, pregaženih nadanja...

Dodik je jedino uspio da potvrdi činjenicu da je upravo On najveća smetnja pozitivnim procesima i da bi najbolje i za njega i za ovaj entitet bilo da se sam skloni.

On kasni za procesima, bez šanse da ih stigne. U silnom naporu da to učini, potpuno im se suprotstavlja, što i ne bi bio neki veliki problem da je samo njegova koža u pitanju. Ali nije; U pitanju su nacionalni interesi, koje je on potpuno obezvrijedio, pretpostavljajući im lične i politikom improvizacije i haosa njihovo očuvanje u minimumu učinio krajnje upitnim.

Improvizovati se moglo dok je bilo para od prodaje Telekoma i milijardi kredita, koje su stizale najbržim vozovima. Ali više nema para ni od prodaje Telekoma, nema ni kredita, vozovi već odavno ne dolaze, obaveze pristižu. A sa njima i zahtjevi i, što ne reći, pitanja o odgovornosti za propušteno, uništeno, razoreno, oteto...

Očekivati da se Dodik povuče je deplasirano. Ali je za očekivati još snažnije improvizovanje, do banalnosti razvodnjavanje i rasprodaja nacionalnih interesa, skokove na glavu u plićak pun političkih grebena. I, naravno, dalje dezavuisanje ionako sastruganih institucija Republike Srpske.

Upravo to je na djelu, a uskoro će se i ozvaničiti Nova Strategija Odbrane Republike Srpske.

Linije nisu više u Moskvi. Kremlj je za Banjaluku prevaziđena forma.

Linija odbrane interesa Režima pomjerena je na Daleki Istok, do Kineskog zida. Tu se sada brani Republika Srpska: čežnjivim pogledima ka Kineskoj razvojnoj banci i milijardi evra kredita za budžet ovog entiteta. Kojim bi Dodik isplatio neprijatelje sa Zapada (MMF, Svjetska banka), na čiji račun RS živi već godinama.

Spisak želja Oligarhije je sledeći: milijarda evra za budžet (može i 500 miliona, samo daj), a uz to i krediti za izgradnju TE Gacko 2 (cca 400 miliona evra), izgradnju nikom potrebnog puta do Mliništa (cca 600 miliona evra) i izgradnju autoputa od Brčkog do Bijeljine (nepoznat broj stotina miliona evra).

Dodikov finansijski plan je jednostavan: Kinezi će dati u budžet RS bar pola milijarde evra, a RS će im se odužiti tako što će se zadužiti za još najmanje milijardu i dvjesta/trista miliona evra za navedene projekte. Koje će graditi kineske firme. (U cijeloj ovoj akciji podrazumijeva se da Kinezi bez riječi pristanu da iskeširaju Dodikove želje).

U Ekonomskoj politici RS za 2015. godinu navedena je samo kao fusnota izgradnja ceste do Mliništa, dok se TE Gacko 2 i autoput Brčko-Bijeljina ni ne pominju. Ekonomska politika usvojena 28.12.2014. godine, tačno prije 12 dana i već je odbačena. Toliko je bezvrijedna. Jer je Dodik imao viziju kineskih para na budžetskim računima, što je baš politički ozbiljno.

Koliko i priče o otcjepljenju, formiranju DB-a RS, stavljanju institucija BiH pod ingerencije RS…

“Kako će drugima upravljati onaj koji ne zna upravljati sam sobom”, govorio je Konfučije. Uzalud.

SlobodanVaskovicBlog