До стандарда развијених требаће 42 године!

Ниска домаћа штедња праћена слабом конкурентности у привлачењу страних инвестиција, те високим каматним стопама, у великој мјери ограничава улагања у нове капацитете - наводи Дирекција за економско планирање.

Босна и Херцеговина 10.01.2015 | 09:33

Дирекција БиХ за економско планирање упозорава да ће, уз просјечан годишњи раст од три одсто, колико је и пројектовани раст у средњорочном периоду, уз непромијењен број становника, БиХ требати 42 године да би утростручила животни стандард и достигла тренутни ЕУ просјек!

Са просјечним растом од пет одсто, тај период био би скраћен на знатно прихватљивије 24 године.

Дирекција наводи да је стандард у БиХ, мјерен БДП-ом по глави становника, тек на нивоу трећине европског просјека, па се БиХ, заједно са Албанијом, већ годинама налази на самом дну листе земаља коју објављује Евростат.

У билтену посвећом конкурентности, Дирекција наводи да то није изненађујуће, с обзиром да у БиХ тек половина становништва животне доби од 15 до 64 године учествује на тржишту рада, од чега трећина не успијева да нађе посао.

Питање конкурентности изузетно је важно за БиХ, с обзиром на веома низак животни стандард и висок спољнотрговински дефицит, па су економски раст протеклих година и пројектовани средњорочни раст недовољни за достизање стандарда развијених земаља у разумном времену.

Заостајање животног стандарда јесте резултат релативно ниских плата у БиХ, које су посљедица слабе позиционираности земље у међународној подјели рада.

У свјетском ланцу додате вриједности, предузећа у БиХ често добивају послове јефтине дораде или прераде, који, углавном, укључују ниско квалификовану јефтину радну снагу.

Дирекција процјењује да је за приближавање животном стандарду развијенијих земаља неопходно обезбиједити не само више радних мјеста, за шта су потребе инвестиције, већ и побољшати позицију БиХ у међународном ланцу додате вриједности, за шта је потребно боље образовање и професионално усавршавање.

Извоз БиХ од приближно 30 одсто БДП-а прилично је низак за земљу са малом популацијом, а обзиром да се ради о малој увозно зависној економији, низак извоз довео је до значајног спољнотрговинског дефицита већег од 20 одсто.

Сличне дефиците биљеже једино Црна Гора, Македонија и дјелимично Србија, док
остале земље у транзицији, углавном, биљеже или суфицит или уравнотежен салдо или знатно нижи дефицит.

Дирекција БиХ за економско планирање наводи да би у случају недовољног интензивирања извоза, оскудност новчаних прилива у будућности могла довести до слабљења дефицита кроз ограничено финансирање домаће тражње из иностраних извора.

То би могло угрозити раст већ доста ниског животног стандарда, тако да се јачање извозне конкурентности и привлачење страног капитала намећу као императив будућих политика.

Све то указује да су инвестиције у нове капацитете преко потребне, како би се проширила извозна база и запослио дио великог броја незапослених, истиче се у билтену.

Ниска домаћа штедња праћена слабом конкурентности у привлачењу страних инвестиција, те високим каматним стопама у великој мјери ограничава улагања у нове капацитете.

Просјечна бруто национална штедња у БиХ је упола мања у односу на европски просјек и просјек успјешнијих транзиционих економија, а такав ниво бруто националне штедње био би довољан тек за финансирање између половине до двије трећине бх инвестиција - закључује Дирекција за економско планирање.

Извор: Срна