Гдје лежи спас за Серију А?!

У овом тренутку у млађим категоријама италијанских клубова сазрева велики број синова прослављених асова.

Фудбал 03.01.2015 | 17:20

У име оца, сина и тимског духа. Тако Италијани најављују долазак нове генерације младих фудбалера, која ће, како се сви љубитељи чувеног Калча на Апенинима надају, коначно вратити стари сјај Серије А. Они који су крајем прошлог и почетком новог века недељом у 15 часова били закуцани за фотеље како би гледали асове попут Паола Малдинија, Франческа Тотија, Ћира Фераре или Енрика Кијезе, а у међувремену дигли руке од повратка бољих времена, ускоро би поново могли да се нађу на омиљеним местима. У овом тренутку у млађим категоријама италијанских клубова сазрева велики број наследника легендарних италијанских фудбалера, који су у последње две и по деценије оставили дубок траг на Чизми.

Додуше, било је и у последњих неколико година наследника који нису искочили у први план. Тако Андреа Манћини, син Роберта Манћинија, тренутно игра за мађарски Хонвед, Федерико ди Франческо, наследник некадашњег аса Роме Еузебија ди Франческа лута по неуспешним позајмицама, Симоне Андреа Ганц (син Мауриција Ганца, голгетера Интера и Милана), после проласка кроз млађе категорије Милана потписао је за Комо, док наследник легенде Сампдорије Атилија Ломбарда, Матија, и поред дебија за први тим клуба из Ђенове у финишу прошле сезоне, тренутно игра на позајмици у Кремонезеу.

То само показује колико је кривудав пут младих играча који на својим леђима носе тежак терет свог презимена и колико је наследницима захтевно да пронађу своје место под сунцем.

Иако је Јувентус троструки узастопни шампион Италије морали смо да почнемо од Милана, где је све спремно за наставак династије Малдинијевих. Након легенди Ћезареа и Паола, дошао је ред да и трећа генерација ове славне фудбалске породице искаже фудбалски дар. Старији Паолов син, Кристијан, доста је обећавао у млађим категоријама, али је одмах након преласка у Примаверу прошле сезоне прослеђен у Брешу, после чега се вратио у Милан, а ове године одиграо је тек пет утакмица у лиги младих тимова. Као и отац, Кристијан може да игра на позицијама штопера и левог бека.

С обзиром да његов развојни пут не иде у оном смеру којем су се надали сви у Милану, ускоро би пажња могла да буде преусмерена на пет година млађег Данијела. За разлику од свих у породици, Данијел у својој генерацији (2001), која је поверена доскорашњем везисти Росонера Кристијану Брокију, игра на позицији нападача и његов потенцијал наговештава да би могао да остави дубљи траг од старијег брата црвено-црном дресу.

У Милану стасава и Андреа Казираги, наследник легендарног италијанског нападача и голгетера Јувентуса, Лација, Челсија и италијанске репрезентације Пјерлуиђија Казирагија. Андреа, који као и отац игра у самом шпицу навале, потписао је први професионални уговор са Миланом на лето 2013. године, а био је и члан репрезентације Италије до 15 година.

Уздају се у Милану и у потенцијал 18-годишњег везисте Алесандра Масталија. Реч је о наследнику Енија Масталија, некадашњег играча Болоње, Катаније, Фође и Лећеа и капитена младог тима Росонера. Иако на леђима носи далеко мање познато презиме од раније поменутих, Алесандро Мастали је већ неколико година велика узданица Миланове школе и један од играча у које се улаже велика нада у будућности.

Потрага за надама потенцијалних наследника легендарних фудбалера Јувентуса свела се на Ђовамбатисту Ферару (14). Син легендарног штопера Старе даме и италијанске репрезентације Ћира Фераре, игра у везном реду, али је још доста рано причати о његовим крајњим дометима. У Интеровој генерацији 2002. стасава млади Филип Станковић. За разлику од оца Дејана, бившег капитена Црвене звезде и аса Лација и Интера, Филип се одлучио за голманске рукавице, али ће му можда баш тај правац омугућити да се достигне очеве висине у каријери. Дејан има још два наследника Стефана и Александа, који такође иду очевим стопама.

Торино има своју наду међу наследницима бивших асова. Реч је чувару мреже Николасу Лентинију, сину Ђанлуђија Лентинија, офанзивног везисте којег је 1992. године Милан довео из Торина за 16.000.000 евра, поставивши светски рекорд по висини трансфера у тој години, надмашивши чак преласке Жан-Пјера Папена из Марсеља у Милан (13.000.000) и Ђанлуке Вијалила из Сампдорије у Јувентус (15.000.000). Николас је летос прекомандован у Примаверу, али је забележио тек два наступа. Ипак, Лентини је био члан готово свој млађих селекција Италије, па се очекује да и у Торину добије праву шансу.

Фјорентина има свог голгетера из рукава. У питању је 17-годишњи Федерико Кијеза, син легендарног Енрика Кијезе, члана моћне генерације Парме с краја прошлог века, а касније и нападача Фјорентине и Сијене. Федерико је од летос члан Виолине Примавере и млађи је годину дана од већине вршњака, па ће далеко важнију улогу имати вероватно тек следеће сезоне. Ипак, у последњих неколико кола добијао је шансу код тренера Федерика Гуидија и извесно је да његово време тек предстоји.

Ромина тригорија последњих година поставља стандарде у италијанском фудбалу, па тако представља и прави мамац за наследнике бивших асова, али не само оних који су оставили трага у дресу Вучице. Најбољи пример за то представља и чињеница да је први голман младог тима Римљана Габријеле Маркеђани, син бившег капитена Лација Луке Маркеђанија. Габријеле је у првом делу сезоне групе Ц младих тимова Италије примио само десет голова на 13 утакмица, а ове сезоне је први пут регистрован и за сениорски тим. Ипак, деби у сениорском тиму ће морати да сачека још неколико година, али сасвим је сигурно да у Роми на њега више него озбиљно рачунају.

Лоренцо ди Ливијо, наследник легендарног дефанзивног везисте Јувентуса Анђела ди Ливија, један је од играча од којег се у Роми највише очекује. Лоренцо је у Ромину тригорију дошао када је имао девет година, а за разлику од оца игра офанзивног везисту. Иако је један од млађих у генерацији Ди Ливијо је ове сезоне већ одиграо солидан број утакица у Примавери, а у следећој сезони се очекује да буде главна окосница младог тима Роме.

За разлику од Маркеђанија и Ди Ливија, очеви преосталих наследника у дресу Роме су из самог шпица напада. Николас Делвекио, син дугогодишњег првотивца Вучице, популарног „дерби гола“ Марка Делвекија, наступа за генерацију рођену 1998. године, док за годину дана млађи тим игра Алесио Монтела, наследник чувеног „аеропланина“ Вићенца Монтеле, сада тренера Фјорентине. Никако се не сме заборавити ни Николас Муци, син познатог прволигашког голгетера Роберта Муција, а сада тренера кадета Вучице, који је поникао у Роми, а касније играо за Каљари, Удинезе, Лацио и Торино. Николас је у овој сезони прослеђен Каљарију, па остаје да се види да ли ће можда у будућности бити места за њега у дресу Роме.

Наравно, највећу пажњу ове године привукао је наследник Принца Рима Франческа Тотија - Кристијан. Иако има само девет година стручњаци му већ предвиђају блиставу каријеру, али ће младом Кристијану бити изузетно тешко да носи бреме свог славног презимена, иако га многи виде као будућег капитена Роме.