Самоубиство на предсједничком прагу

Као одговор на Додикову новогодишњу честитку, на предсједнички праг му је стигла јасна порука послата очајничким потезом 83-годишњег старца који је себи одузео живот пред Палатом Републике, усред бијела дана

Трпељив смо народ, није то ништа ново. Српском православном, хришћанском духу, који још негдје тавори запретан дубоко у нама, нису иманентни протести у западњачком маниру. Срби су се одувијек окупљали на мобе, да помогну једни другима, на зборовима и вашарима, свадбама и сахранама, на крунисању својих краљева.

У политичком смислу, та окупљања дешавала су се у вријеме буна и устанака, увијек изазвана спољним фактором. Радници су се од зачетка капитализма бунили против бахатих газда, али увијек је то било некако локално ограничено и спорадично.

Први значајнији бунт догодио се у освит Другог свјетског рата, када су Срби током мартовских демонстрација масовно изашли да протестују против Тројног пакта. Знамо из историје да је то био војни пуч, а оно што је мање познато јесте да је он инсцениран од стране британске тајне службе. Дакле, опет спољни фактор.

Протестовали су Срби у Београду и против Милошевића. Али, данас се већ зна да су западњаци и ту умијешали прсте, подржавајући и финансирајући српску опозицију. Наравно, та чињеница не умањује нити потцртава улогу Слободана Милошевића у ратним сукобина на простору бивше Југославије с почетка 90-их.

Република Српска, као ни други простори на којима су Срби већина, не разликује се по томе од остатка националног корпуса. Послије предратних митинга, изазваних страхом од будућности, значајнији протестни скупови у РС догодили су се у вријеме преокрета у СДС-у који је направила тадашња предсједница Биљана Плавшић.

Послије тога мук.У РС се већ годинама тешко живи, као и у цијелој БиХ. На дјелу је отворена пљачка народних добара коју власт, ова, као и све претходне, систематски чини и подржава. Истина, за владавине СНСД-а и његовог лидера Милорада Додика, овај процес је у РС приведен крају. Пљачка, општа и политичка корупција, организовани криминал, непотизам... цвјетају. И опет мук!

Све ово је довело до потпуног слома привредног и економског живота, а посљедњих дана 2014-те отворен је и процес урушавања финансијског система РС. Без та два стуба ни Република Српска неће дуго потрајати уколико не дође до промјене власти, што би био и услов за отпочињање свеукупних промјена у друштву. Општег друштвеног, па и националног опоравка.

Узалуд Милорад Додик након девет година владавине у континуитету, и више од деценије учешћа у власти, најављује да ће „2015-та бити једна од најуспјешнијих година Републике Српске“ и да је то „година могућности у којој ће бити реализоване многе идеје“.

Вријеме за поправни пред народом је истекло.Као одговор на Додикову новогодишњу честитку, на предсједнички праг му је стигла јасна порука послата очајничким потезом 83-годишњег старца који је себи одузео живот пред Палатом Републике, усред бијела дана.Било је само питање времена када ће ојађени људи, у првом реду пензионери, борци и остали припадници социјално најугроженијих слојева друштва доћи пред сједиште предсједника Републике Српске.

Без обзира што нико не може знати мисли старца који је себи одузео живот, његов избор није био ни мало случајан.У готово свим новинарским анкетама, оштрица критике за тежак живот уперена је против власти и оног ко је синоним власти у РС. Милорада Додика. Зато и не чуди што је за мјесто смрти изабрана управо Палата Републике.Познато је да Срби воле снажне лидере које бирају за вође и подржавају их на уштрб институција, закона и демократије.

Такође је познат и однос народа према вођама који изгубе његово повјерење. О томе су социолози и психолози маса, као и историчари рекли своје. Може смушена опозиција у РС својим несналажењем и нехтијењем у недоглед продужавати опстанак неспособне, бахате и безобразне власти, али ће једнако сносити одговорност за оно што може да услиједи у наредном периоду, баш као и актуелна власт.Револт народа, грађана, евидентан је.

То незадовољство исказано је и на посљедњим општим изборима. У току је артикулација тог незадовољства, коју ће тешко бити контролисати. Ерупција горчине, накупљане деценијама, могла би да буде катаклизмична, једнако као што је непредвидива.

Власт, ако је судити по изјавама њених првака, не разумије поруке које им стижу свакодневно. Што је још горе, не прихватају одговорност и не показују жељу за промјеном стања ствари. А то, народски речено, неће издобрити!

Зато, свима нама желим да у Новој 2015-тој не изгубимо наду, и да на обзорју угледамо звијезду спаса. Да Република Српска коначно дође памети, а Босна и Херцеговина нађе свој мир.У то име-живјели и здрави били!

Извор: ИСТИНИТО