Путинов пројекат мртво слово

Пројекат руског председника Владимира Путина, Евроазијска економска унија (ЕЕУ), која је "наследник" царинске уније бивших совјетских република, данас почиње да функционише, али поједини стручњаци сматрају да је она само "мртво слово на папиру", преноси "Дојче веле".

Истовремено, има и оних који ЕЕУ сматрају нужном, наводи немачки радио и истиче да Путинов пројекат пролази кроз тешка времена и да су односи међу партнерима напети.

За разлику од царинске уније бивших совјетских република, нова заједница се не састоји од само три, већ од пет земаља - осим Русије, Белорусије и Казахстана, чланице Уније су и Јерменија и Киргистан, напомиње се у анализи.

ДВ подсећа да су у мају 2011. Русија, Белорусија и Казахстан постигли договор о утемељењу привредног савеза, а већ током те године почело је да се ради на уговору о оснивању Евроазијске уније.

"ЕЕУ се рађа у тешким временима. Русија се бори с великим економским проблемима, а има и трзавица међу чланицама Уније", упозорава немачки радио.

У тексту се подсећа да су недавно белоруски председник Александер Лукашенко и његов казахстански колега Нурсултан Назарбајев посетили Кијев, где су се састали с украјинским председником Петром Порошенком, што је потез у којем стручњаци виде лош сигнал за Москву - и будућност Евроазијске уније.

"Ситуација није охрабрујућа. У овој фази интеграције морало би бити позитивних вести. А све је потпуно супротно", каже за ДВ Алексеј Портански, професор трговинске политике на Московском економском факултету.

Према његовим речима, у последње време уочавамо компликације у односима Русије и њених партнера - са Белорусијом је у току сукоб око транзита робе, а са Казахстаном због испоруке струје и угља у Русију.

Он објашњава да ће, и након уласка Киргистана и Јерменије у ЕЕУ, око 80 одсто бруто домаћег производа те организације и даље потицати из Русије, и та земља ће морати и да понесе главни терет интеграције.

"То се види већ сад, на пример, што се тиче финансијске помоћи Белорусији, а уследиће и уступци због Киргистана и Јерменије", тврди Портански и наглашава да свака нова земља која приступи ЕЕУ, за Москву значи - трошак.

"Дојче веле", истовремено, наводи речи руског политиколога Андреја Пјонтковског који сматра да је Москви потребна наднационална организација да би се осећала великом и моћном.

"Руски суседи су протеклих година само искористили 'Москвине империјалне комплексе'", каже он.

Овај стручњак објашњава да је Лукашенко за учешће у интеграцијским пројектима од Кремља добијао новац, а Назарбајев гаранције да се казахстанске државне границе неће мењати.

"Назарбајев је наследио слабу земљу на чијем северном делу живи изузетно много Руса", додаје Пјонтковски.

Али сад су, напомиње он, и Лукашенско и Назарбајев открили Путинове слабости.
"И они анализирају западне санкције против Русије и виде колико је рањива руска привреда. Упркос напетостима, ЕЕУ 1. јануара почиње са радом, додуше, само формално. Биће то мртворођенче, измишљотина попут Заједнице независних држава (ЗНД)", сматра политолог Пјонтковски.

С друге стране, Владимир Шарихин из московског ЗНД института у разговору за "Дојче веле" напомиње да се ЕЕУ не сме оцењивати само у економском контексту.

"Ако погледамо искључиво економске предности и недостатке по Русију, онда су ту само губици. Али ако Унију посматрамо у геополитичком и стратешком контексту, онда итекако видимо и предности", истиче он.

Овај експерт као пример за то наводи присуство руске противваздушне одбране у Белорусији и указује да се не сме раздвајати економија и геополитика када се ради о ЕЕУ.

Он је уверен да ће нова Унија временом постати "конкурент Западу, који је сиромашан у погледу енергије".

Ипак, ЕЕУ неће постати заиста конкурентан блок оном брзином која је планирана, сматра Алексеј Портански.

Московски професор економије предочава да успех Уније зависи највише од тога колико брзо ће Русија савладати актуелну кризу.

Према његовим речима, што дуже руски геополитички интереси буду имали приоритет у односу на привреду, то ће дуже трајати и "конструкција" Уније.

"Данас преовлађује политичка компонента. Али интеграција би у првом реду требало да се догоди у области трговине и привреде", закључује Портански у анализи немачког радија.