Putinov projekat mrtvo slovo

Projekat ruskog predsednika Vladimira Putina, Evroazijska ekonomska unija (EEU), koja je "naslednik" carinske unije bivših sovjetskih republika, danas počinje da funkcioniše, ali pojedini stručnjaci smatraju da je ona samo "mrtvo slovo na papiru", prenosi "Dojče vele".

Istovremeno, ima i onih koji EEU smatraju nužnom, navodi nemački radio i ističe da Putinov projekat prolazi kroz teška vremena i da su odnosi među partnerima napeti.

Za razliku od carinske unije bivših sovjetskih republika, nova zajednica se ne sastoji od samo tri, već od pet zemalja - osim Rusije, Belorusije i Kazahstana, članice Unije su i Jermenija i Kirgistan, napominje se u analizi.

DV podseća da su u maju 2011. Rusija, Belorusija i Kazahstan postigli dogovor o utemeljenju privrednog saveza, a već tokom te godine počelo je da se radi na ugovoru o osnivanju Evroazijske unije.

"EEU se rađa u teškim vremenima. Rusija se bori s velikim ekonomskim problemima, a ima i trzavica među članicama Unije", upozorava nemački radio.

U tekstu se podseća da su nedavno beloruski predsednik Aleksander Lukašenko i njegov kazahstanski kolega Nursultan Nazarbajev posetili Kijev, gde su se sastali s ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, što je potez u kojem stručnjaci vide loš signal za Moskvu - i budućnost Evroazijske unije.

"Situacija nije ohrabrujuća. U ovoj fazi integracije moralo bi biti pozitivnih vesti. A sve je potpuno suprotno", kaže za DV Aleksej Portanski, profesor trgovinske politike na Moskovskom ekonomskom fakultetu.

Prema njegovim rečima, u poslednje vreme uočavamo komplikacije u odnosima Rusije i njenih partnera - sa Belorusijom je u toku sukob oko tranzita robe, a sa Kazahstanom zbog isporuke struje i uglja u Rusiju.

On objašnjava da će, i nakon ulaska Kirgistana i Jermenije u EEU, oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda te organizacije i dalje poticati iz Rusije, i ta zemlja će morati i da ponese glavni teret integracije.

"To se vidi već sad, na primer, što se tiče finansijske pomoći Belorusiji, a uslediće i ustupci zbog Kirgistana i Jermenije", tvrdi Portanski i naglašava da svaka nova zemlja koja pristupi EEU, za Moskvu znači - trošak.

"Dojče vele", istovremeno, navodi reči ruskog politikologa Andreja Pjontkovskog koji smatra da je Moskvi potrebna nadnacionalna organizacija da bi se osećala velikom i moćnom.

"Ruski susedi su proteklih godina samo iskoristili 'Moskvine imperijalne komplekse'", kaže on.

Ovaj stručnjak objašnjava da je Lukašenko za učešće u integracijskim projektima od Kremlja dobijao novac, a Nazarbajev garancije da se kazahstanske državne granice neće menjati.

"Nazarbajev je nasledio slabu zemlju na čijem severnom delu živi izuzetno mnogo Rusa", dodaje Pjontkovski.

Ali sad su, napominje on, i Lukašensko i Nazarbajev otkrili Putinove slabosti.
"I oni analiziraju zapadne sankcije protiv Rusije i vide koliko je ranjiva ruska privreda. Uprkos napetostima, EEU 1. januara počinje sa radom, doduše, samo formalno. Biće to mrtvorođenče, izmišljotina poput Zajednice nezavisnih država (ZND)", smatra politolog Pjontkovski.

S druge strane, Vladimir Šarihin iz moskovskog ZND instituta u razgovoru za "Dojče vele" napominje da se EEU ne sme ocenjivati samo u ekonomskom kontekstu.

"Ako pogledamo isključivo ekonomske prednosti i nedostatke po Rusiju, onda su tu samo gubici. Ali ako Uniju posmatramo u geopolitičkom i strateškom kontekstu, onda itekako vidimo i prednosti", ističe on.

Ovaj ekspert kao primer za to navodi prisustvo ruske protivvazdušne odbrane u Belorusiji i ukazuje da se ne sme razdvajati ekonomija i geopolitika kada se radi o EEU.

On je uveren da će nova Unija vremenom postati "konkurent Zapadu, koji je siromašan u pogledu energije".

Ipak, EEU neće postati zaista konkurentan blok onom brzinom koja je planirana, smatra Aleksej Portanski.

Moskovski profesor ekonomije predočava da uspeh Unije zavisi najviše od toga koliko brzo će Rusija savladati aktuelnu krizu.

Prema njegovim rečima, što duže ruski geopolitički interesi budu imali prioritet u odnosu na privredu, to će duže trajati i "konstrukcija" Unije.

"Danas preovlađuje politička komponenta. Ali integracija bi u prvom redu trebalo da se dogodi u oblasti trgovine i privrede", zaključuje Portanski u analizi nemačkog radija.