Бобар банка изазвала ланчану реакцију

Ликвидација Бобар банке и одузимање дозволе за рад од стране Агенције за банкарство Републике Српске значи отказ за 206 људи, а проузроковани су и проблеми у предузећима која су дио Бобар групације и која су у овој банци имала отворене рачуне.

Република Српска 27.12.2014 | 19:51
Бобар банка изазвала ланчану реакцију

Владимир Крстић обављао је приправнички стаж у Бобар банци у техничко-информационом сектору. Приправнички уговор истицао му је у новембру 2015. године. Међутим, све се промијенило 27. новембра када је постављен принудни управник банке.

’’Мени су из правне службе рекли да ми престајемо са радом 31.12., значи до краја ове године, тако да наш приправнички стаж се ту прекида. Као и сви остали надао сам се да бих можда након истека тог приправничког стажа могао засновати и неки стални радни однос", каже Владимир.

Ликвидацијом банке, Владимир и његових 205 колега остали су без посла. Најављено је да ће четвртина радника можда бити задржана, али нико се не појављује са јасним приједлозима и прецизним информација. Радници истичу и то да никакве информације не добијају из банке, него све сазнају из медија.

Славица Ињац из Агенције за банкарство Републике Српске каже да је ликвидација банке ипак прекинула даљу агонију.

’’Оно што је јако битно и због чега смо се ми потрудили да што прије прекинемо ову агонију и донесемо одлуку, јесте чињеница да осигурање депозита може исплатити осигуране депозите до 50.000 КМ тек кад се банци одузме дозвола", појашњава Славица Ињац.

Привремени управник Бобар банке Саво Шеваљевић каже да су све добро размотрили и да стечај банке не би био добар избор из више разлога:

’’Први разлог је што је отварање стечаја један јако дуг процес и требало би бар једно шест мјесеци да прође да би могли уопште приступити исплати депонената, а други је што Агенција за банкарство има одређене инструменте на основу којих мени може да помогне код наплате потраживања", наводи Шеваљевић.

Шеваљевић каже да је једна од опција била и докапитализација банке, али у року од осам дана, колико су акционари законски имали да се писмено изјасне, конкретан приједлог није стигао.

’’Од тих 11 присутних акционара, то су они акционари преко пет одсто учешћа у капиталу, добио сам три одговора, међутим ни један није дао одговор на право питање – са колико средстава и на који начин он мисли да учествује у санацији банке", каже Шеваљевић.

У Бобар банци заробљено је 250 милиона марака депозита, од чега су 80 милиона депозити грађана, а остало депозити других правних лица. У наредном периоду, сваком од 22.000 депонената стићи ће штампани документ, каже Јосип Невјестић, директор Агенције за осигурање депозита Босне и Херцеговине.

"Дајемо на штампање поштама обавјештење о исплати осигураног депозита који ће сваки од двадесет и двије тисуће депонената добити на кућну адресу гдје ће требати да провјери вјеродостојност свих својих права односно обавеза према Бобар банци’’, појашњава Невјестић.

Ликвидацијом Бобар банке 206 људи остаје без посла, али истовремено проузроковани су финансијски проблеми 28 предузећа која су дио Бобар групације и која су у овој банци имала рачун.

Једно од њих је бијељински ’’Елвако’’ у коме је 150 радника ступило у штрајк због неизмирених доприноса за 12 мјесеци и једне неисплаћене плате. Посла има, али рачуни су блокирани, каже радник Јово Николић.

’’Сутра да нам набаве сировине ми можемо одмах да почнемо да радимо и сав наш производ неће бит у магацину, све ћемо продат", поручује Николић.

Иако ’’Елваку’’ који је дио Бобар групације свакодневно стижу наруџбе из иностранства, 800 000 марака овог предузећа блокирано је у банци. Радници су мишљења да не би требало да наставе са радом јер ће у условима у којим су се нашли само повећати дуг који за првих девет мјесеци текуће године износи око два милиона марака.

’’Кључни став мене као човјека и Гранског синдиката да за свих 150 радника мора бити ријешен статус. Статус се мора рјешавати кроз обезбјеђење производње, обезбјеђење услова за производњу и све оно што уз то иде", наводи предсједник гранског синдиката РС Тане Пеулић.

На састанку у ’’Елваку’’ договорено је да руководство фирме у наредних седам дана направи план пословања, а у међувремену требало би и ресорно министарство да представи приједлог помоћи.

Неке од бијељинских фирми које су у склопу Бобар групације су ’’Аутосемберија’’, ’’Универзал’’, ’’Бобар осигурање’’, ’’Бобар радио’’, а да ли ће се ликвидација Бобар банке одразити и на њихова пословања, биће познато у наредном периоду.

Извор: РСЕ

Коментари / 15

Оставите коментар
Name

Бијељина

27.12.2014 19:23

Град је тузан и ако предстоје празници висе од 5000 градјана не зна како це прославити Бозиц и наставити сколовати дјецу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

МИЛОШ

27.12.2014 20:44

Крајње је време да политичари усвоје"КОДЕКС ПОНАШАЊА"у својим односима.Кривца треба ЕТИКЕТИРАТИ,А не да забије глава у песак.Ови радници су најмање криви,као и ми који смо раније остали без посла.Кад ХРВАТСКА може да суди САНАДЕРУ,шта се код нас чека.

ОДГОВОРИТЕ
Name

истина

27.12.2014 20:47

Ово је стварно жалосно,толико запослених људи који су годинама градили Компанију имали редовна примања,Плату,остале обавезе сада стрепе за свој посао,сваки дан живимо у страху.Да ли је могуће да је неко ко је плако на гробу покојног Гврила крив за све.Поцивај у миру Бато хвала ти за све.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Холланд

27.12.2014 20:50

Ста БИХ сад има са Бобар банком,нек хи лактасенко исплацује..

ОДГОВОРИТЕ
Name

бањалука

27.12.2014 20:51

Бијељинци главу горе,не падајте у оцај ,морају доци бољи дани јер има неко горе ко све види. Ниста није довијека.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сс

27.12.2014 21:13

Посто ми имамо својих 15.000 еура у овој банци који смо цували да ли це нам тих 15.000 еура вратити?!?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Живи били па видјели

27.12.2014 22:55

Владавина ових на власти довешће до крвавих немира.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Зворник

28.12.2014 00:23

Бобар је зауставио Стецај АЛумине са 8 милиона а кад је хтјела Алумина да Врати 3.5 милиона банци прије ликвидације неко је телефоном Рекао е сад готово је ??????? Ко и засто?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Прњавор

28.12.2014 00:44

Засто не пусте неком да купи ББанку...... Цујем поуздано да има заинтересовани .... Зато да ОНИ крцме. Има ту Бобар оснивацки капитал треба али ко да им се супростави ..... Неки струцњак из Страсбурга мозда посто је овде и право затајило.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бијељина

28.12.2014 07:59

Људи ста се десава ..... Униставају нас

ОДГОВОРИТЕ
Name

зоран

28.12.2014 08:38

Господо Бобар и његове фирме су приватне.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Незапослен

28.12.2014 09:03

Ако су до запослења или до обављања приправницког стаза досли прецицама,путем странака, тј. корупцијом и непотизмом, онда ми таквих нимало није зао и максимално цу се залагати да сви они који су преко реда, нелегално, досли до запослења остану без посла.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Елвацо

28.12.2014 09:47

У Бијељини се причало 2010 године да ће Бобар банка брзо пропасти.Ето десило се то после 4 године.По мени за све је крива политика.Бобар је стекао богаство уз помоћ политике,на крају политика му је дошла главе.Још ће тога бити,а и било је и прије.Вратите се мало у назад,колико је фирми отишло или нестало као да никад нису постојали.Само у Бијељини нестало је на десетине предузећа.Да се подсјетимо неких.Побједа,Напредак,ДЦ,Прогрес и сви су пропали.А онда се појављују:Интереxи,Тропици,Темпо-ви,Тушеви,Роботи,Бинго-ви итд.И сви раде боље речено горе.Па се питам како су онда могли пропасти горе наведени.Па онда Курјак 1500 радника,Столар,Панфлех 1000,Елвацо 800,несрећни Зенит преко 2000 радника,а да не причамо о ПД Семберија.И сви се понашамо као да је све ОК.А то што нам дијеца немају посао и што вјероватно у Бијељини никад неће добити посао,то смо ми криви и нико други.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Небојша

28.12.2014 12:07

Жао ми је што се ово догађа. Народ Семберије је поштен и сви су навикли да живе од свога рада. Поднебље гдје живе мирни људи и добри домаћини. Ови Крајишници ће нам главе доћи.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Директ

28.12.2014 19:44

Оно што је такође најгоре у овој причи, а што ме подједнако погодило јесте максимум до кога Агенција за банкарство покрива депозите у случају пропасти неке банке, а који је благо речено неозбиљан и доприноси одливу капитала из ове земље. Наиме, у нама најближој земљи, дакле у Србији, у земљи у којој је просјечна плата 300 евра, максимум је 50000 евра (око 100000 КМ), док код нас је то 50000 КМ! С обзиром да је пропадање неке банке нешто што је (ако изузмемо овај специфичан случај) веома ријетка појава, држава би морала да свима гарантује до најмање 100000 КМ или чак да свима гарантује депозите што је ништа не кошта у ситуацијама када нема случајева пропадања банки. Свугдје у нормалном свијету, па чак и на Балкану (изузев код нас у овој земљи), економски говорећи, што више штедиш, то више вриједиш. Само у овој земљи што више штедиш, то ћеш лакше да пропаднеш што је парадокс који ће сваког ко жели да депонује своја средства у банку у износу већем од 50000 КМ, отјерати да отвори рачун у Аустрији, Швајцарској, па чак и у сусједној Србији. Ја кад би имао толико новца расположивог за банку ја би под оваквим условима какви су сад, одјебао домаће банке и отворио би рачун у Швајцарској јер би овдје постао преко ноћи бескућник јер ово је страхотично и нечувено. Замислите ситуацију да штедите годинама или чак деценијама и положите рецимо 60000 КМ у банку и та банка пропадне. Одједном постајете бескућник и сав труд рад оде преко ноћи због нечије туђе кривице, а ви сносите посљедице нечијих туђих брљотина. Страх ме само да помислим на такво нешто. То је као када би своје дијете дали на чување неком силоватељу. Ужас живи, то је наш банкарски систем. Нема те камате која може да покрије још увијек присутну незрелост домаћег банкарског сектора јер оном ко жели да положи рецимо 50000 КМ, њему није толико битна камата колико стабилност банке јер џаба ти велика камата када у случају пропасти пропада сав новац и камата и главница. Недавно је на БН-у, у емисији БН Пулс гостовао директор једне домаће банке који каже да ће 85 посто клијената Бобар банке добити паре, а шта ћемо са оних 15 одсто који имају више капитала од оних 85 одсто клијената. Па тих 15 одсто имају чак неколико пута више капитала од осталих депонената. Нажалост добар дио капитала ће остати заробљен, а свако онај ко убудуће буде размишљао о давању новца у банци или ће даље држати новац у сламарици или на банковном рачуну у иностранству. Ако драстично држава (РС) не повећа границу, ово је почетак краја банкарског сектора у овој земљи.

ОДГОВОРИТЕ