Путинов пут из сиротињске бараке до свјетске позорнице

Владимир Путин, предсједник Русије, је особа која већ десетљећима фасцинира јавност. О његовом приватном животу се зна мало. Познато је да воли животиње, да се развео од бивше супруге Људмиле, а недавно је признао да је заљубљен. Но, његов јавни живот прате сви - од успона до падова, правих и погрешних потеза. Личност је године у Русији.

Свијет 24.12.2014 | 19:41

Владимир Путин рођен је у Лењинграду 1. октобра 1952. године. Он је син јединац ратног ветерана и индустријске раднице, а одрастао је у комуналном стану са још двије породице, што је у тим временима било типично за Совјетски савез.Као тинејџер, Путин је радио за школску радио-станицу, гдје је свирао музику бенда Тхе Беатлес и других западњачких рок-бендова.Према ријечима фотографа Платона, који га је фотографирао за насловницу магазина Тиме, његов омиљени бенд је Тхе Беатлес, а омиљена пјесма Yестердаy. Међутим, Путин тврди да су његове омиљене пјесме совјетски класици, а не западњачка рок-музика.

Као веома млад Путин се бавио џудом, а био је и универзитетски првак у том спорту 1974. године.Бивши замјеник министра финансија Русије каже да Путинова љубав према џуду говори и о његовом начину вођења вањске политике.

"За разлику од шаха, џудисти не би требали чекати на потез свог противника. Његова стратегија је да чека све док не добије шансу да изврши један брзи ударац и онда да се повуче. Успјешни џудисти морају предвидјети потезе свог противника и онда задати одлучан и превентиван ударац који ће онеспособити противника", написао је Путин у новинама Мосцоw Тиме.

Путин је у младости, такођер, волио шпијунске романе и ТВ серије, међу којима је посебно преферирао серију о совјетском дуплом агенту.Године 1985. Комитет за државну сигурност (КГБ) Својетског савеза шаље Путина у Дресден (Њемачка), гдје је живио под псеудонимом "господин Адамов". Познат као господин Амадов, Путин је је био КГБ-ов агент.

Забиљежено је да је Владимир Путин тако добро савладао њемачки језик, да је могао имитирати локалне дијалетке.Након пада Берлинског зида, 1989. године, Путин се вратио у Лењинград и почео радити за првог начелника демократу, Анатолyја Собцхака, које је био и његов професор.Године 1991. Путин напушта Комитет за државну сигурност, а група демократа из Ст. Петерсбурга сматра да је управо захваљујући комитету почео радити у уреду начелника.

У јавности, Путин никада није негирао своју повезаност с Националним комитетом за сигурност.Док је радио у уреду начелника Лењинграда, актуелни руски предсједник био је познат под надимком "Граy Цардинал" и важио је за "човјека с којим се требате видјети, ако желите да се посао заврши".Путин је био оптужен за фаворизирање у додјељивању лиценци за увоз и извоз, али због недостатка доказа, судски процес је брзо окончан.

Након што је начелник за којег је радио изгубио на изборима, Путин је одбио радити за новог начелника, рекавши: "Боље је бити објешен за лојалност, него бити награђен за издају."Заједно са породицом, Путин се сели у Москву, гдје брзо напредује и успијева доћи до позиције директора ФСБ-а (агенције која је наслиједила КГБ).

Москва никада није могла надомјестити Ст. Петерсбург у Путиновом срцу. Једном приликом казао је: "Не могу рећи да не волим Москву, али једноставно Ст. Петерсбург сам волио више. Али, Москва, сасвим је очигледно да је то европски град."И у вријеме његовог наглог успона у каријери, Путин је и даље налазио вријеме за одбрану свог докторског рада.Године 1997., на државном институту у Ст. Петерсбургу, Владимир Путим стекао је звање доктора наука.Један банкар из Путиновог окружења, оспоравајући његово знање о економији, казао је: "Владимир Путин не разумије економију. Не воли је и сухопарна му је."

У аугусту 1999. године, предсједник Борис Yелтсин Путину је повјерио позицију премијера државе. Након само једног мјесеца на тој позицији, Путинова популарност била је на свега 2 посто.Изненада, Yелтсин је одлучио повући се с мјеста предсједника те је поставио Путина за вршиоца дужности предсједника Русија, тачно на Нову годину 2000.

У свом првом говору као в.д. предсједника државе, Путин је обећао слободу говора, слободу савјести, слободу медија и право на приватну имовину."Желим упозорити да ће свако кршење Устава Русије бити строго кажњено. Слобода говора, слобода савјести, слобода медија и право на приватну имовину су основни принципи цивилизираног друштва и бит ће под протекторатом државе", казао је тада Путин.

Током првог предсједничког мандата, Путин се фокусирао на унутрашњу политику односно на рат у Чеченији и олигархе и ере Yелтсина.Недуго након тога, Путин је схватио да би олигарси из ере Yелтсина могли бити моћнији од њега, тако да је одлучио склопити пакт с њима.Током Другог чеченског рата, Путин се етаблирао као "човјек од дјела". 

Након овог рата, Путинова популарност била је 83 посто.Године 2004.  грађани Русије повјеравају Путину други мандат. Током овог мандата Путин и даље фокус ставља на унутрашњу политику, а највише критика добио је за притиске на рад медија, пише Бусинесс Инсидер.Новинарка Анна Политковскаyа убијена је у свом стану, након што је писала о корупцији у руској војсци.

Све у свему, Путин је и даље имао симпатије већине. Током његова два предсједничка мандата, руска економија расла је невјероватном брзином БДП порастао је за чак 70 посто, а инвестиције су се увећале за 125%.Године 2008. на власт у Русији долази Дмитрy Медведев, који је само дан након што је изабран прогласио Путина премијером.

У том вријеме Русија бива погођена економском кризом. Глобална криза умањила је и западне инвестиције на које се руска привреда увелико олсањала.Исте године, Русија улази у петодневни међународни конфликт - Руско-грузијски рат.

Након четверогодишњег премијерског мандата, 2012. године Владимир Путин по трећи пут је изабран за предсједника и то са 63,6 посто гласова. Овај пут, Путинов мандат неће трајати четири, него шест година.Упркос свим контроверзама у вези с изборима, званични резултати су показали да је Путин освојио око 64 посто гласова.У другој години свог трећег мандата, Путин је извршио анексију украјинске покрајине Крим.

Ово је било једно од најкомпликованијих и контроверзнијих геополитичких кретања у протеклој години, које још није у потпуности ријешено.Једна од најновијих руских сарадњи је и она са Кином. Путин сматра да Русија, услијед санкција Запада треба новог економског партнера.

Нико није сигуран шта ће бити наредни потез предсједника Русије, али с обзиром на чињеницу да размишља о четвртом мандату, односно о још шест година владавине, до 2024. године можемо очекивати још много тога од њега.Владмир никада није волио причати о свом приватном животу у јавности, а једино што признао недавно јесте да је заљубљен.