ЕП: Српкиње изгубиле добијено и испале!

Женска рукометна репрезентација Србије је елиминисана са Европског првенства које заједнички организују Хрватска и Мађарска јер је у Осијеку, у мечу одлуке у коме јој је одговарала само победа, прокоцкала седам голова разлике и, уз свих пет промашених седмераца, изгубила од Словачке са 21:23 (11:6).

Остали спортови 13.12.2014 | 11:00

Вицешампионске света поражене су у прва два меча, најпре од Црне Горе а онда и Француске, против које су забележиле и негативан рекорд са само три постигнута гола за полувреме.

Нашим рукометашицама, које су од почетка припрема муку мучиле са повредама, била је неопходна победа над Словачком како би прошле даље без пренетог бода, али ни седам голова разлике из финиша првог полувремена нису биле довољне за тај успех. Када се чинило да све иде како треба, када је одбрана функционисала као ретко када последњих година, све је одједном - пропало. Одговорност за то, некако се чини, не треба тражити у повређеним девојкама које су дале све од себе. Добрим делом - ово је само слика овдашњег рукомета, који је далеко од старих дана славе, осим када се игра на домаћем терену.

Прво полувреме: Дефанзивним бедемом до наизглед довољне предности
Српска селекција је у меч ушла са одбраном 6-0, која је донела одузету лопту ривалу већ у првој акцији ривала, а на другој страни соло-продор Андрее Лекић, уз леп дриблинг са позиције левог бека донео је почетну предност. Ипак, екипа селектора Душана Полоза одмах је узвратила разорним ударцем са девет метара и најавила да следи занимљив дуел. То је, показало се, и био случај, нарочито у финишу који није окончан како смо прижељкивали.

Па опет, само минут касније, семафор је показао два разлике за тим Саше Бошковића, јер је најпре Катарина Крпеж реализовала полу-контру, а онда, помало неочекивано, пивот Драгана Цвијић је спринт од нашег до супарничког шестерца крунисала голом за 3:1, што је био само један у низу њених сјајних потеза на овом сусрету.

На другој страни терена шут са дистанце био је једини начин на који су Словакиње успевале да припрете. А и да затресу мрежу, па су пришле на гол заостатка када се после Дубајеве у листу стрелаца на сличан начин уписала и Трехубова, после чега су наше прокоцкале две одличне шансе. Најпре је Лекићева пропустила да реализује седмерац, тачније Губикова је одлично реаговала на гол-црти, а онда је Крпеж преступила када је добро одрађена офанзивна акција са играчицом мање, па је њен погодак поништен. Мало ко је тада мислио да је тај први седмерац само један од пет идентичних. Пет кобних...

Остало је тако 3:2 после седам минута игре, уз мировање словачке мреже док је бројчано стање на терену било различито, али и уз мировање наше, што је могло да охрабри екипу која је у утакмицу ушла свесна да јој ни реми ништа не значи, због лоше гол-разлике, већ само победа.

Ипак, тај велики жар са којим се играло имао је и цену. Готово да није било два напада у низу а да је комплетна српска екипа била на терену, јер су се искључења дешавала једно за другим, но Катарина Томашевић и борбена одбрана били су разлог што је Словачка дала само један гол када је имала две играчице више, па се уз 3:3 на семафору стигло до 12. минута.

А он је окончан другим голом Лекићеве, изнова из продора, истина уз срећан одбитак од руку њене чуварке, али тек после храброг јуриша између две супарнице. Охрабрило је то Андреуу, која је недуго затим искористила брзо додавање Томашевићке после њене четврте узастопне одбране, па луцидно проиграла Цвијићеву, те је Србија повела са 5:3 у свега тридесетак секунди. А још пола минута касније, Полоз се драо на своје играчице током тајмаута, јер су примиле и шести гол, поново из контре, тада после директне асистенције нашег сјајног голмана Катарине Томашевић за разиграну Драгану Цвијић.

Када је на ред дошло да Србија има рукометашицу више, то је искоришћено са два поготка, јер је Рајовићева бриљирала у бедему испред шеснаестерца, а прецизне биле Живковић и Степановић. И, када је већ споменут бедем, то је, како неретко бива, често скрајнута тема у причи о рукомету, јер је управо "зид" који дочека ривала можда и кључна ствар за успехе. А наш зид је био беспрекоран у првих 27 минута. Борбен наступ, покретљива формација, истрчавање тек понекад, да се збуни тим који има лопту и - Словачка није дала гол више од девет и по минута. А трен пре него што је дала, било је великих 8:3 за наше, пред крај 19. минута.

Уследио је период у коме су напади затајили, српски због техничких грешака, попут офанзивних фаулова, а словачки због бравура Катарине Томашевић, која подсетила на дане који су донели Србији четврто место на европском, а сребро на светском првенству 2012, односно 2013. године.

Тако се у последњих пет минута ушло са 9:4 за наше, да би у 27. минуту Јелена Нишавић повисила предност са позиције левог крила, одакле је свој други погодак дала домогавши се лопте после два шута саиграчица које су погодиле оквир гола. Имале су тада наше играчицу више, па је то искористила минута касније и Живковићева, која је под фаулом показала колико је битно играти срцем, јер је резултат променила на 11:4. Да није било два успешна шута Сколкове са дистанце, на предах би се отишло са далеко бољим учинком, но 11:6 и сјајан дефанзивни наступ охрабрење су пред преосталих 30 минута. А онда се, посве неочекивано, десио - крах.

Друго полувреме: Очајни седмерци најавили крах

Гол за гол играло се у првих пет минута другог полувремена, све док двоминутна бројчана слабост није ослабила нашу селекцију довољно да по други узастопни пут капитулира, те је Словачка пришла на 13:9, пре него што су српски редови комплетирани.

Али, није се "комплетирала" наша одбрана, јер је од воства 13:7 прошло четири минута, од 32. до 36, а примљена су укупно четири гола, од тога два из контранапада, па је некако "у трену" испуштена огромна предност од 11:4, колико је било у 28. минуту. Одбрана више није била гранитна, а напад је толико "шкрипао" да ама баш ништа у њему напрасно није успевало: ни додавања за пивота Цвијићеву, ни покушаји крила, ни шутеви са девет метара. Но, то је трајало све док Драгана Цвијић није, обгрљена од две "чуварке", својим четвртим голом на утакмици прекинула "црне минуте", донела и играчицу више нашима у наредна два минута, а резултат променила на 14:11.

Жељна доказивања после уводна два меча шампионата и само једног датог гола, она је бриљирала и у одбрани, а све би било још сјајније да није и други седмерац прокоцкала, и то при вођству од 15:12 у 41. минуту.

И, уместо да буде "+4", Словачка је пришла на 15:13 голом из контре, а притом је изнова имала играчицу мање, што је био довољан показатељ да је нервоза ушла у редове српске репрезентације, наспрам нараслог самопоуздања њихових супарница. А како је Јакубисова минута касније, у 45, дала шести гол из свог деветог покушаја, вођство је спласло на гол разлике, па је поред самопоуздања Словакиња нарасла и драма уочи последњих 15 минута.

Када су се после тајмаута Саше Бошковића десиле две офанзивне грешке наших, њихове ривалке су, из седмерца, изједначиле, да би потом промашиле контру за потпуни преокрет - остало је 15:15 на истеку 47. минута. Неколико момената касније, Словакиње су после једноставне акције, окончане шутем Кертесове са дистанце, заокружиле своју деветоминутну серију од 4:0 и ипак преузеле вођство, најавивши тако и коначан исход.

Андреа Лекић је, уочи нове повреде коју је доживела, додуше не неке која би је удаљила дуго са паркета, успела да поравна, а онда је у наредна два напада Биљана Банделије са два поготка спречавала Словакиње да се "одлепе", што је почела да чини и Драгана Томашевић, која је на "црти" одменила Рисовићеву, олакшавши да се стигне до 18:18 у 52. минуту.

Живци су тада почели да бивају важан фактор, видело се то и по четвртом пропуштеном седмерцу пред голом Словачке, али и по грешкама њених рукометашица у нападу, баш после сјајног периода игре у коме су деловале незаустављиво.

Неизвеност је тада достигла врхунац, а хладнокрвност су, после неколико "празних" напада њихових саиграчица, задржале Цвијићева и Склолкова, чијим се головима са шест метара стигло до 19:19 пред последња четири минута.

Онда је Драгана поново заблистала, деветим шутем, а шестим поготком, донела је предност Србији на почетку 57. минута, но ни Томашевићева није имала лека за Јакубисову, која је обрадовала словачке навијаче изједначењем које је толико значило њеној екипи.

Ипак, класично "укрштање" и одлазак Биљане некада-Филиповић-сада-Банделије са левог на место десног бека, донело је и њен луцидан шут, право кроз ноге Губикове која је била сјајна скоро цело друго полувреме, па је два и по минута пре краја Србија поново повела иуздигла наду да је успех, ипак, могућ.

Драма је настављена голом Керетесове за 21:21, после чега је сјајна Цвијићева на минут и по пре завршетка успела да изнуди седмерац. Пети на овом мечу, први после четири неискоришћена...

... сасвим довољно да селектор уведе капитена, Андреу Лекић. Она, међутим, није успела да савлада Губикову, чија је одбрана ногом сачувала мрежу своје екипе, па се ушло у завршни минут, а да семафор није приказивао резултат који српској екипи одговара.

Бенускова, на другој страни терена, није погрешила са седам метара, дала је гол којим је, за вођство Словачке од 22:21, задала завршни ударац нашима, јер је остало само 40 секунди до завршетка меча у коме Србији била важна једино победа, а утакмицу је завршила - поразом од два гола разлике. Што се Словакиња тиче, оне ће у новоформираној групи ИИ играти против Француске, Шведске, Холандије, Црне Горе и Немачке.