EP: Srpkinje izgubile dobijeno i ispale!

Ženska rukometna reprezentacija Srbije je eliminisana sa Evropskog prvenstva koje zajednički organizuju Hrvatska i Mađarska jer je u Osijeku, u meču odluke u kome joj je odgovarala samo pobeda, prokockala sedam golova razlike i, uz svih pet promašenih sedmeraca, izgubila od Slovačke sa 21:23 (11:6).

Ostali sportovi 13.12.2014 | 11:00

Vicešampionske sveta poražene su u prva dva meča, najpre od Crne Gore a onda i Francuske, protiv koje su zabeležile i negativan rekord sa samo tri postignuta gola za poluvreme.

Našim rukometašicama, koje su od početka priprema muku mučile sa povredama, bila je neophodna pobeda nad Slovačkom kako bi prošle dalje bez prenetog boda, ali ni sedam golova razlike iz finiša prvog poluvremena nisu bile dovoljne za taj uspeh. Kada se činilo da sve ide kako treba, kada je odbrana funkcionisala kao retko kada poslednjih godina, sve je odjednom - propalo. Odgovornost za to, nekako se čini, ne treba tražiti u povređenim devojkama koje su dale sve od sebe. Dobrim delom - ovo je samo slika ovdašnjeg rukometa, koji je daleko od starih dana slave, osim kada se igra na domaćem terenu.

Prvo poluvreme: Defanzivnim bedemom do naizgled dovoljne prednosti
Srpska selekcija je u meč ušla sa odbranom 6-0, koja je donela oduzetu loptu rivalu već u prvoj akciji rivala, a na drugoj strani solo-prodor Andree Lekić, uz lep dribling sa pozicije levog beka doneo je početnu prednost. Ipak, ekipa selektora Dušana Poloza odmah je uzvratila razornim udarcem sa devet metara i najavila da sledi zanimljiv duel. To je, pokazalo se, i bio slučaj, naročito u finišu koji nije okončan kako smo priželjkivali.

Pa opet, samo minut kasnije, semafor je pokazao dva razlike za tim Saše Boškovića, jer je najpre Katarina Krpež realizovala polu-kontru, a onda, pomalo neočekivano, pivot Dragana Cvijić je sprint od našeg do suparničkog šesterca krunisala golom za 3:1, što je bio samo jedan u nizu njenih sjajnih poteza na ovom susretu.

Na drugoj strani terena šut sa distance bio je jedini način na koji su Slovakinje uspevale da priprete. A i da zatresu mrežu, pa su prišle na gol zaostatka kada se posle Dubajeve u listu strelaca na sličan način upisala i Trehubova, posle čega su naše prokockale dve odlične šanse. Najpre je Lekićeva propustila da realizuje sedmerac, tačnije Gubikova je odlično reagovala na gol-crti, a onda je Krpež prestupila kada je dobro odrađena ofanzivna akcija sa igračicom manje, pa je njen pogodak poništen. Malo ko je tada mislio da je taj prvi sedmerac samo jedan od pet identičnih. Pet kobnih...

Ostalo je tako 3:2 posle sedam minuta igre, uz mirovanje slovačke mreže dok je brojčano stanje na terenu bilo različito, ali i uz mirovanje naše, što je moglo da ohrabri ekipu koja je u utakmicu ušla svesna da joj ni remi ništa ne znači, zbog loše gol-razlike, već samo pobeda.

Ipak, taj veliki žar sa kojim se igralo imao je i cenu. Gotovo da nije bilo dva napada u nizu a da je kompletna srpska ekipa bila na terenu, jer su se isključenja dešavala jedno za drugim, no Katarina Tomašević i borbena odbrana bili su razlog što je Slovačka dala samo jedan gol kada je imala dve igračice više, pa se uz 3:3 na semaforu stiglo do 12. minuta.

A on je okončan drugim golom Lekićeve, iznova iz prodora, istina uz srećan odbitak od ruku njene čuvarke, ali tek posle hrabrog juriša između dve suparnice. Ohrabrilo je to Andreuu, koja je nedugo zatim iskoristila brzo dodavanje Tomaševićke posle njene četvrte uzastopne odbrane, pa lucidno proigrala Cvijićevu, te je Srbija povela sa 5:3 u svega tridesetak sekundi. A još pola minuta kasnije, Poloz se drao na svoje igračice tokom tajmauta, jer su primile i šesti gol, ponovo iz kontre, tada posle direktne asistencije našeg sjajnog golmana Katarine Tomašević za razigranu Draganu Cvijić.

Kada je na red došlo da Srbija ima rukometašicu više, to je iskorišćeno sa dva pogotka, jer je Rajovićeva briljirala u bedemu ispred šesnaesterca, a precizne bile Živković i Stepanović. I, kada je već spomenut bedem, to je, kako neretko biva, često skrajnuta tema u priči o rukometu, jer je upravo "zid" koji dočeka rivala možda i ključna stvar za uspehe. A naš zid je bio besprekoran u prvih 27 minuta. Borben nastup, pokretljiva formacija, istrčavanje tek ponekad, da se zbuni tim koji ima loptu i - Slovačka nije dala gol više od devet i po minuta. A tren pre nego što je dala, bilo je velikih 8:3 za naše, pred kraj 19. minuta.

Usledio je period u kome su napadi zatajili, srpski zbog tehničkih grešaka, poput ofanzivnih faulova, a slovački zbog bravura Katarine Tomašević, koja podsetila na dane koji su doneli Srbiji četvrto mesto na evropskom, a srebro na svetskom prvenstvu 2012, odnosno 2013. godine.

Tako se u poslednjih pet minuta ušlo sa 9:4 za naše, da bi u 27. minutu Jelena Nišavić povisila prednost sa pozicije levog krila, odakle je svoj drugi pogodak dala domogavši se lopte posle dva šuta saigračica koje su pogodile okvir gola. Imale su tada naše igračicu više, pa je to iskoristila minuta kasnije i Živkovićeva, koja je pod faulom pokazala koliko je bitno igrati srcem, jer je rezultat promenila na 11:4. Da nije bilo dva uspešna šuta Skolkove sa distance, na predah bi se otišlo sa daleko boljim učinkom, no 11:6 i sjajan defanzivni nastup ohrabrenje su pred preostalih 30 minuta. A onda se, posve neočekivano, desio - krah.

Drugo poluvreme: Očajni sedmerci najavili krah

Gol za gol igralo se u prvih pet minuta drugog poluvremena, sve dok dvominutna brojčana slabost nije oslabila našu selekciju dovoljno da po drugi uzastopni put kapitulira, te je Slovačka prišla na 13:9, pre nego što su srpski redovi kompletirani.

Ali, nije se "kompletirala" naša odbrana, jer je od vostva 13:7 prošlo četiri minuta, od 32. do 36, a primljena su ukupno četiri gola, od toga dva iz kontranapada, pa je nekako "u trenu" ispuštena ogromna prednost od 11:4, koliko je bilo u 28. minutu. Odbrana više nije bila granitna, a napad je toliko "škripao" da ama baš ništa u njemu naprasno nije uspevalo: ni dodavanja za pivota Cvijićevu, ni pokušaji krila, ni šutevi sa devet metara. No, to je trajalo sve dok Dragana Cvijić nije, obgrljena od dve "čuvarke", svojim četvrtim golom na utakmici prekinula "crne minute", donela i igračicu više našima u naredna dva minuta, a rezultat promenila na 14:11.

Željna dokazivanja posle uvodna dva meča šampionata i samo jednog datog gola, ona je briljirala i u odbrani, a sve bi bilo još sjajnije da nije i drugi sedmerac prokockala, i to pri vođstvu od 15:12 u 41. minutu.

I, umesto da bude "+4", Slovačka je prišla na 15:13 golom iz kontre, a pritom je iznova imala igračicu manje, što je bio dovoljan pokazatelj da je nervoza ušla u redove srpske reprezentacije, naspram naraslog samopouzdanja njihovih suparnica. A kako je Jakubisova minuta kasnije, u 45, dala šesti gol iz svog devetog pokušaja, vođstvo je splaslo na gol razlike, pa je pored samopouzdanja Slovakinja narasla i drama uoči poslednjih 15 minuta.

Kada su se posle tajmauta Saše Boškovića desile dve ofanzivne greške naših, njihove rivalke su, iz sedmerca, izjednačile, da bi potom promašile kontru za potpuni preokret - ostalo je 15:15 na isteku 47. minuta. Nekoliko momenata kasnije, Slovakinje su posle jednostavne akcije, okončane šutem Kertesove sa distance, zaokružile svoju devetominutnu seriju od 4:0 i ipak preuzele vođstvo, najavivši tako i konačan ishod.

Andrea Lekić je, uoči nove povrede koju je doživela, doduše ne neke koja bi je udaljila dugo sa parketa, uspela da poravna, a onda je u naredna dva napada Biljana Bandelije sa dva pogotka sprečavala Slovakinje da se "odlepe", što je počela da čini i Dragana Tomašević, koja je na "crti" odmenila Risovićevu, olakšavši da se stigne do 18:18 u 52. minutu.

Živci su tada počeli da bivaju važan faktor, videlo se to i po četvrtom propuštenom sedmercu pred golom Slovačke, ali i po greškama njenih rukometašica u napadu, baš posle sjajnog perioda igre u kome su delovale nezaustavljivo.

Neizvenost je tada dostigla vrhunac, a hladnokrvnost su, posle nekoliko "praznih" napada njihovih saigračica, zadržale Cvijićeva i Sklolkova, čijim se golovima sa šest metara stiglo do 19:19 pred poslednja četiri minuta.

Onda je Dragana ponovo zablistala, devetim šutem, a šestim pogotkom, donela je prednost Srbiji na početku 57. minuta, no ni Tomaševićeva nije imala leka za Jakubisovu, koja je obradovala slovačke navijače izjednačenjem koje je toliko značilo njenoj ekipi.

Ipak, klasično "ukrštanje" i odlazak Biljane nekada-Filipović-sada-Bandelije sa levog na mesto desnog beka, donelo je i njen lucidan šut, pravo kroz noge Gubikove koja je bila sjajna skoro celo drugo poluvreme, pa je dva i po minuta pre kraja Srbija ponovo povela iuzdigla nadu da je uspeh, ipak, moguć.

Drama je nastavljena golom Keretesove za 21:21, posle čega je sjajna Cvijićeva na minut i po pre završetka uspela da iznudi sedmerac. Peti na ovom meču, prvi posle četiri neiskorišćena...

... sasvim dovoljno da selektor uvede kapitena, Andreu Lekić. Ona, međutim, nije uspela da savlada Gubikovu, čija je odbrana nogom sačuvala mrežu svoje ekipe, pa se ušlo u završni minut, a da semafor nije prikazivao rezultat koji srpskoj ekipi odgovara.

Benuskova, na drugoj strani terena, nije pogrešila sa sedam metara, dala je gol kojim je, za vođstvo Slovačke od 22:21, zadala završni udarac našima, jer je ostalo samo 40 sekundi do završetka meča u kome Srbiji bila važna jedino pobeda, a utakmicu je završila - porazom od dva gola razlike. Što se Slovakinja tiče, one će u novoformiranoj grupi II igrati protiv Francuske, Švedske, Holandije, Crne Gore i Nemačke.