Поплава докторских титула у Србији

У Србији је готово једнак број оних који тренутно спремају докторат са укупним бројем доктора наука.

Србија 06.12.2014 | 14:57
Поплава докторских титула у Србији

У Србији је готово једнак број оних који тренутно спремају докторат са укупним бројем доктора наука. Када се зброје сви доктори наука - професори универзитета, научници у институтима, запослени у привреди и државним институцијама - има их 16.972. Са друге стране, у процесу припреме доктората је 14.331 кандидат!

Ту је 10.500 студената докторских студија по „болоњским“ програмима и још 3.832 академца који тезу припремају по старом, после магистратуре.

Нико не зна да ли нам је хиперпродукција докторанада потребна и шта би тачно сви ти људи могли да раде. Њихов број повећава се, ипак, сваке године. А капацитети на факултетима су још већи од броја уписаних. У односу на број места акредитованих на докторским студијама, у школској 2013/2014. чак 40 одсто је остало непопуњено.

Ови подаци о стању највишег нивоа образовања у нашој земљи објављени су у публикацији „Докторске студије у Србији“ која је јуче представљена у Ректорату Универзитета у Београду. Истраживање су радили национални савети за науку и високо образовање.

"После увођења „Болоње“, сви факултети изјаснили су се да неће више имати магистарске студије. У пракси су, међутим, магистре и после тога школовали неки факултети који никада нису имали дозволу за ту врсту студија", рекла је проф. др Вера Дондур, председница Националног савета за науку и технолошки развој.

Она је нагласила да забрињава велики број оних који ће да докторирају по старим програмима. То указује да су многи и после 2005. уписали магистарски, иако је то требало да буде забрањено. А са магистратуром, могу пречицом до титуле доктора.

Истраживање је показало да је у друштвено-хуманистичким наукама од 2005. до данас десет пута више људи докторирало по старим него по новим програмима. Да би се добила титула „др“ по новом, потребно је да докторске студије трају три године и да кандидат пре одбране тезе има објављен рад у угледном научном часопису, са такозване СЦИ листе. По старом, брани се само докторска теза.

Од 2005. до данас на државним факултетима је докторанада по старом три пута више него по новом.

"Последњих десет година имамо поплаву докторских звања. Ове студије постале су само форма, да неко прикачи титулу", казао је академик Љубиша Ракић, потпредседник САНУ.

"Докторске студије не смеју бити масовне. Немогуће је да један наставник ради са 10 или 20 студената. Било је случајева да факултети распишу конкурс за 50 или 100 студената докторских студија, а да немају више од десет наставника са потребним квалификацијама".

МАЛОБРОЈНИ НА ПРИВАТНИМ

Највећи број доктора наука излази са државних универзитета.

Докторске студије прошле школске године на Сингидунуму је уписало 36, на Мегатренду 49, а на Привредној академији 38 кандидата.


Извор: Вечерње новости

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Предратни дипломирани инжењер

06.12.2014 14:34

Не дајем пет пара на знање свих тих доктора наука у тим и тим наукама. Све то је срамота. Ти бројеви су доказ да у овом друштву нема више никаквих критеријума. Ако овако наставе за 10 година ће бити више доктора наука него зидара, бравара,електроничара, глодача и медицинских сестара, заједно

ОДГОВОРИТЕ
Name

Хомо сапиенс

06.12.2014 15:15

Све доктор до доктора - све мој до мојега. Болоњски докторати - обицна ниставила. Свеукупно гледано - јад, посебно у Републици Српској.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

06.12.2014 15:37

Казем ја да смо ми нај паметнији!!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Брука академске заједнице

07.12.2014 10:22

Ваља издвојити докторате у РС у области тзв. "полицијских наука", у и око МУП-а. Чудо једно, врте се исти садржаји, само се мало измикса, измијени редољед, промијене наслови, дода нека диригована или измишљена анкета и представи се као истраживање, и ето, то је то. До доктората попријеко, зашто би се ишло наоколо, данас магистар сутра доктор, све по истој мустри. Радови у научним и стручним публикацијама нису ни потребни, па знамо се добро, ментори већ уходани, провјерени и поуздани, из БГ, КГ..., на викенд раду у БЛ. Пуно помаже подређено особље, што јест јест, па им се за награду нађе неко боље мјесто, некад и у иностранству. Највећи напор је превод са екавице на ијекавицу, али издржи се. А академска заједница мудро и упадљиво шути.

ОДГОВОРИТЕ