Истините приче из београдских бусева

Време у бусу најлакше се прекраћује уз музику, књигу или мобилни телефон. Међутим, после ових прича, можда ћете више пажње обратити на људе око себе. Све су истините, и аутор текста је присуствовао свакој од ових ситуација у року од недељу дана.

Занимљивости 05.12.2014 | 07:25

СЦЕНА 1

- Добар дан, спремите ваше карте...
- Од*еби од мене.
- Господине, покажите ми карту или изађите.
- Шта да ти покажем?! Откачи се од мене, немој да ти ј..м маму.
- (возачу) Чекај, имамо ситуацију. (путнику) Молим вас да напустите возило.
- Склони се с тих врата, је л' ме чујеш?! Склони се, поломићу те, нећеш знати како се зовеш!
(Контролор и његове колегинице излазе из аутобуса, и даље гледају у проблематичног путника. Контролор му упућује "значајан поглед"...)
- Запамтио сам те, да знаш.
- Ти то мени претиш!? Коме ти претиш, бре, мамицу ти... Чекај! Отвори врата! Сад ћу да ти...
(путник излази, врата се затварају, аутобус креће... )

СЦЕНА 2

- Добро, је л' неко примећује да сам трудна?!
Тек тад успела је да добије пажњу двојице младића и девојке који у претходних десетак минута нису подигли поглед са својих мобилних телефона; девојке која је наслоњена на прозор седела читајући књигу и пословног човека који је листао новине. Сви су били превише удубљени у своје мобилне, књигу, новине да би уопште приметили да тик до њих стоји девојка са стомаком "до зуба". Баш их је изненадила. Мислите да је неко устао?

СЦЕНА 3

Прошао јутарњи шпиц, аутобус скоро празан. На дупла седишта сместила се ромска породица - млади мама и тата, ћеркица и беба у колицима. Девојчица се смеје док држи малецког брата за руку, утањила је глас: "Бебо, бебо"... За колица закачена хармоника. "Јесу они куцали карту? Нису. А битно је да ми морамо. Па, брате, нећу ни ја онда", коментарише гласан, релативно млад, мушкарац у оделу.

СЦЕНА 4

Он има 20-ак година. Сав је кул. Слушалице не скида ни када спава. Увек је онлајн. И сад би откуцао поруку, да га сви не гурају са свих страна. А таман је мислио да се добро сместио, близу врата, да може истовремено да држи и шипку и телефон и да не мора да се гура кад буде излазио. Није рачунао да ће оволико људи хтети да уђе. Да, мораће ипак да спусти огроман ранац који носи на леђима. "Јесте ли сад срећни?!"

СЦЕНА 5

Бус је пун, али не толико да не можеш да стојиш опуштено држећи се за шипку. Углавном млађи људи - чаврља се о школи, факсу, рибама... Улази дека, 80 година минимум, изгледа као да ће да падне и пре него што аутобус крене. Уплашено гледа док покушава да се ухвати за шипку, тресе се, њему није баш опуштено. А онда тражи слободно место. Нема. Девојка на седишту до њега, 16-19 година (тешко је одредити због шминке), брзо скреће поглед ка прозору. Онда поново баца поглед ка деки, па опет брзо ка прозору. Непријатна сцена, дека се још није померио. И вероватно би потрајала да се момак са последњег седишта није придигао: "Хоћете да седнете?" Дека покушава да одговори, ништа се не чује. Онда само клима главом. Коначно седа.

Извор: 24сата.рс