Србија у раљама ЕУ и Русије

Владимир Путин и Русија поново покушавају да се врате на западни Балкан, а у томе покушава да их спречи Ангела Меркел, главни је закључак водећих западних листова.

Србија 03.12.2014 | 07:45

Медији последњих дана показују неуобичајено изражен интерес за Балкан, а нарочити акценат стављен је на Србију.

Хрвати у својим медијима истичу како је Србија у главној улози због блискости с Русијом, и да је на Западу све више оних који везе Москве и Београда оцењују као потенцијалну опасност за западни Балкан.

"Фајненшл тајмс" је у својој анализи повезао недавни долазак немачког председника Јоакима Гаука у Словенију са стратегијом Берлина у заустављању све израженијег руског утицаја у региону.

“Гаукова посета симболизује немачки интерес за југоисточну Европу. Треба бити још таквих посета, а морамо слати и стручњаке, макар нас то коштало. Русија стиже у регион и ми морамо да реагујемо”, гласи појашњење нове немачке политике из угла Родриха Кисветера, члана Одбора за спољну политику у Бундестагу.

Путинова тактика брине Европу

''Влада у Москви покушава да Србију тешње веже кроз војну сарадњу и испоруку гаса'', каже се у једном поверљивом документу немачког МИнистарства иностраних послова, који је пренео немачки недељник "Шпигл".

"Немачке политичаре забринуо је Путинов долазак у Београд, а још више руска тактика ширења економског утицаја међу посткомунистичким државама. Бугарску с Русијом повезују историјски и економски разлози, а Словачка и Мађарска зависе од енергената које им испоручује Путин", наводи "Фајненшл тајмс."

Западни медији истичу да се руски утицај неће огранчити на Украјину, већ да у Москви рачунају и на Србију, "која је захвална јер ни Русија не признаје независно Косово."

"У прошлости је због православних веза Русија доживљавала Србију као млађег брата, а последњих година Руси су покуповали нека од најважнијих српских предузећа", наводи се у извештајима страних медија.

У Берлину кажу: “Русија развија стратегију за балканске државе. Иако нема војних амбиција, у току је медијско-финансијска операција”, закључак је "Фајненшл тајмса."

И "Ројтерс" је подсетио на упозорење Ангеле Меркел поводом ширења руског утицаја у Србији и другим државама западног Балкана.

“Русија покушава, 25 година после пада Берлинског зида који је сигнализирао и слабљење њеног утицаја у источној Европи, да поврати нешто од изгубљеног утицаја."

То је најочигледније у њеној улози у Украјини, али постоје пуно префињенији начини за које се Русија определила када су бивше комунистичке државе у источној Европи у питању - путем енергетских споразума по којима је она њихов главни опскрбитељ, кроз чвршће дипломатске везе, али и снажније покушаје придобијања јавног мњења у све више непријатељски наклоњеном европском континенту”, наводи анализа "Ројтерса."

Оштра политичка борба Запада и Истока око Србије

Према аналитичарима британског "Гардијана", политичка борба Запада и Истока око Србије се заоштрава, а српско-руски хуманитарни центар у Нишу и покретање руског медијског сервиса у Србији део су “мекане дипломатије” која за циљ има поправљање имиџа и јачања утицаја у свету.

“Србија балансира између владине посвећености ЕУ интеграцијама и претежно конзервативног друштва у којем неки Срби осећају већу наклоност према Русији. Јавно наљутити Русију политички је неприхватљиво у Србији која је одбила да уведе санкције Русима због кризе у Украјини упркос притиску да усклади своју спољну политику са ЕУ”, гласи анализа ситуације у нашој земљи.

“Ново ледено доба на Балкану”, наслов је у немачким и аустријским медијима који се у последње време такође интензивно баве Србијом.

"Кронен цајитунг" констатује да су се повратком Шешеља у Србији “на муци нашли баш премијер Вучић и председник Николић”.

“Обојица су били његови блиски сарадници који су са њим прекинули све везе тек у јесен 2008. године. И док Вучић покушава да се дистанцира од новонасталог проблема, Николић се до сада није јавио за реч”, наводи немачки лист.

“Две најважније државе Балкана поновно су у политичком клинчу”, објавио је аустријски дневник "Тиролер тагесцајтунг" поводом отказивања посете хрватског премијера Зорана Милановића Србији.

Аустријски лиист пренео је и чврст став премијера Србије Александра Вучића да он не дозвољава да му се држе “лекције из демократије” и цитира његову изјаву: “Нисмо ми врећа за ударање”.