Напетост због НАТО носача

Упловљавање италијанског ратног брода из НАТО флотиле у црногорске воде подигло тензије, а неки аматрају да је реч и о провокацији, пишу Новости.

Регион 18.11.2014 | 10:45

Упловљавање једног ратног брода из флотиле НАТО у Бококоторски залив, италијанског носача авиона "Кавуро“, највећег који је та земља произвела од краја Другог светског рата, подигао је тензије у Црној Гори.

Усидрен код Тивта, носач плени пажњу импозантним изгледом - дужине је 244 метра, ширине 39 и газа 8,7 метара.

Уз то, уз редован број чланова посаде (451), на њему су још и 203 припадника ваздухопловног особља, 140 чланова командног и штабног особља РМ Италије и 325 морнаричких пешадинаца. Уз све, грдосија је "завеслала“ у залив баш када су односи Запада и Русије поново постали затегнути попут струне.

"Не видим разлог подизања тензија, јер су досад црногорске луке Бар, Тиват и Котор прихватиле око 25 ратних НАТО бродова", каже за Новости Александар Дедовић, извршни директор НВО Алфа центар, која је промотер приступања Црне Горе у ову војну алијансу. "Реакције изазива тренутна геополитичка ситуација и пољуљани односи Запада и Москве".

Дедовић подсећа и да су у црногорске луке упловљавали и ратни бродови Руске флоте.

"Дешава се и то да земље које су чланице НАТО прихватају руске бродове и подморнице у њихове територијалне воде или на ремонт, и у томе нико не види „смак света“. Црногорско море и луке треба да буду широм отворене за све бродове, подморнице и заставе које овде долазе са пријатељским намерама", поручује Дедовић.

Има и другачијих мишљења. Потпредседник Нове српске демократије Страхиња Бујалић долазак НАТО носача авиона у "невесту Јадрана“ тумачи као провокацију већине грађана Црне Горе, али и Русије:

"Јер, упловљавање овог носача авиона се мора посматрати и у констелацији нових односа на међународној сцени, односно, свеукупног политичког, економског, а посебно војног јачања и утицаја Русије", рекао је Булајић.

Чланство Црне Горе у НАТО подржава 35 одсто грађана, док их је против 45, а 20 одсто је још увек неопредељено.

"Чему чланство, ако се њиме, у политичком смислу, губи суверенитет не само над војском него и над територијом", каже за Новости проф. Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990. године.