Србија на ЕП-у 2016.?! Једино у бајци!

Пуцао динамит по Хумској, летело орловско перје на све стране, одлетео и Дик Адвокат!

Фудбал 16.11.2014 | 00:00

Коначно је на наплату дошло све оно што смо заслужили. Да глупост боли, српски фудбал би умирао у најгорим мукама. Против Јерменије смо испуцали срећу, против Албаније нисмо дочекали да видимо да ли играмо фудбал боље од Албанаца, а против Данске у сабласном амбијенту стадиона у Хумској никакве више силе нису могле да нам помогну. Данци су српским Орловима одржали бесплатан час фудбала, намирисали малокрвног и преплашеног домаћина и из Београда потпуно заслужено однели победу од 3:1 и три бода.

Србија ће у 2015. годину ући без иједног тријумфа (оног правог на терену) у квалификацијама за ЕП у Француској. Колико год невероватно звучало да ће нам можда измаћи и ово такмичење, које је Платини проширио да би на њему играли фудбал и они који то заправо не заслужују, на сјајном смо путу да остваримо и тај подвиг.

Холанђанин Дик Адвокат ће наплатити уговор, отићи у пензију и током европског првенства у неком холандском студију паметовати и кеширати још неки чек од неке ТВ станице. Уместо тоталног фудбала због чега је доведен из врле холандске школе, Дик Адвокат нам је донео тоталну бламажу. Није да нисмо имали срамотних издања и у ближој прошлости, али Адвокат је већ после две и по утакмице успео да се допише на ту неславну листу. Они који су га довели, синоћ су билу међу одабранима и уживо посматрали фудбалског Франкештајна којег склапају годинама.

Данска без тројице играча који су носиоци игре (Агер, Шене и Хојбјерг) је показала Орловима за шта служи посед лопте, како се игра тотални фудбал, шта је дупли пас, како се реагује када ти не иде и када је тешко. Како се изађе на терен кад је најтеже и једноставно - победи! Скромна фудбалска имена су асовима Челсија, Лиона, Саутемптона и осталих европских клубова очитали лекцију. Јер нису само криви Мали генерал и његови спонзори. Ово је ипак била мушка борба 11 на 11 где оправдање не постоји и где нисмо имали довољно мушкости. Није срамота изгубити, али је срамота урадити то на овакав начин. Можда је штета што нам судија није нешто украо, па да кукамо, мажемо очи и спинујемо.

Нападач који вреди 20 милиона евра и којег тренутно тражи пола Европе седи на клупи ветерану из наше лиге!? Тројица асова из Премијер лиге играју као да су наопако обули копачке. У утакмици у којој нам је победа била потребна као хлеб насушни, Адвокат трвдоглаво креће са Гудељом који није испунио чак ни оно мало дефанзивних задатака које уме да обавља.

Утакмица је за Адвокатове Орлове трајала четири минута. Тада је Зоран Тошић довео Србију у вођство после асистенције Ђуричића и „неког потеза“ Лазовића. Све после тога је било негледљиво. Бранили смо се кукавички цело прво полувреме уз наду да ће и у другом полувремену да нам прође тај декадентни фудбал. Данци су нападали и промашивали. Издржали смо сат времена и онда је уследио потоп.

Дански динамит је после сат времена игре разнео Орлове да је перје летело на све стране! Контроверзни момак Никлас Бентнер је почео канонаду када је спаковао одбитак поред непомичне одбране Србије. Нису се наши ни попреко погледали по обичају, а већ су морали да ваде другу лопту из мреже. Кјар је дошао пред гол Стојковића, неометано скочио и закуцао лопту иза леђа Стојковића. Тачку на дебакл Србије је ставио „Лорд“ Бентнер.

Да не беше Стојковића и неколико његових сјајних одбрана могла је да пукне и петарда. Србија је после водећег гола имала две праве прилике. Једну у првом, другу у другом полувремену. Обе преко Лазовића што довољно говори какви су ово тим и игра.

Када су Данци господарили тереном и имали посед лопте скоро 70 одсто, Адвокат је регаовао увођењем задњег везног Кузмановића уместо плејмејкера Ђуричића. Када је ђаво однео шалу, сетио се да на клупи има и Александра Митровића. А, потом је увео и Лазара Марковића који изгледа као да би му крај сезоне баш пријао у овом моменту.

Данци су у Београду нашли бодове којима се враћају у игру. Србија после три меча има један бод и држи зачеље табеле са Јерменијом. 

Данци имају дивне бајке, а нама је можда време да престанемо да верујемо у бајке као што је она о Србији на неком великом такмичењу.