Спријечен увоз 200 тона спорне хране

Републичка инспекција за храну је током девет мјесеци у спољнотрговинском надзору забранила увоз чак 200 тона спорних прехрамбених артикала.

Република Српска 13.11.2014 | 00:00

Ријеч је, углавном, о млијечним и месним производима, слаткишима, алкохолу, воћним соковима и освјежавајућим пићима, зачинима и житарицама, од чега је 35 тона уништено, а 165 тона враћено пошиљаоцу.

Пронашли су, како нам је потврђено, спорне пошиљке месних прерађевина из Македоније, гдје је утврђен повећан садржај фосфата, док је код пошиљки млијечних производа из Србије евидентиран повећан садржај афлатоксина.

"Неисправности су утврђене код пошиљке инстант-кафе из Шпаније због повећаног садржаја микотоксина. Крем-намаз из Македоније није био исправан јер су подаци на декларацији били нејасно означени, док је код пошиљке зачина из Аустрије утврђен повећан садржај микотоксина и друго", наводи Душанка Макивић, виши сарадник за односе с јавношћу Републичке управе за инспекцијске послове.

По њеним ријечима, за девет мјесеци у спољнотрговинском надзору приликом увоза Републичка инспекција за храну прегледала је 39.542 пошиљке хране, те је за лабораторијску анализу здравствене исправности узето 2.300 узорака.

"На основу инспекцијских прегледа и резултата лабораторијских анализа код 90 пошиљки утврђене су неправилности које су се најчешће односиле на непотпуне декларације, микробиолошку и хемијску неисправност. Након отклањања недостатака на декларацијама за 56 пошиљки дозвољен је увоз, док је за 34 пошиљке изречена мјера забране увоза", каже Макивићева.

Осим при увозу, инспектори за храну пресјекли су пут до купца и мањим количинама прехрамбених артикала које су затекли у продаји.

"Повучено је око 140 килограма хране која је била неприкладна за употребу због истеклог рока употребе, промјене сензорних својстава и неодговарајућих декларација. Ријеч је о појединачним случајевима у којима је затечено по свега неколико паковања хране неприкладне за употребу из разлога што велике количине хране истеклог рока употребе сами трговци повлаче из промета", наглашава Макивићева.

Ријеч је, како сазнајемо, најчешће о производима који по својој природи имају краћи рок употребе као што су млијечни производи, односно обична павлака и она за кување, јогурт, маргарин. На списку су још и освјежавајућа пића и сокови, али и слаткиши, односно кекс, бисквит, мармелада, грицкалице, пудинг, као и разни зачини.

Драгутин Бошковић, предсједник Удружења за заштиту интереса потрошача РС, каже да је пракса таква да оно што не може да прође у Европи или у државама у региону - улази у БиХ.

"Проблем је што у неким случајевима декларације буду преправљене, или на њима буду погрешно написани подаци. У таквој ситуацији су потрошачи немоћни и може их спасити само већи ангажман инспекције", оцјењује Бошковић.

Извор: Независне новине