Колективни центар остао и без гријања

Готово двије деценије након рата у Републици Српској постоје колективни центри за смјештај избјеглих и расељених лица. Један од највећих налази се у Добоју у некадашњем Дому пензионера, а људи који ту бораве немају осјећај да су ичија брига.

Двадесет година бриге Министарства за избјегла и расељена лица о овој тужној установи довело је до мучних слика какве се само овдје могу видјети.

Заборављени од свих и надлежних и ненадлежних, ови људи живе испод сваког достојанства. Ових дана, када је упркос огромној штети коју је добојска топлана претрпјела, пуштено гријање цијелом граду, станарима Дома није пуштено.

Струје за напајање подстанице нема, а као одговор министарства на њихове муке са гријањем стигло је упозорење у којем стоји да станари не смију користити гријалице и сличне уређаје.

У дому су, чудном селекцијом смјештени сви који нису имали куда па ћете тако на овим туробним ходницима срести око 30-ак ученика, али и тешко болесне старце, особе са менталним обољењима или чак туберкулозом. Обећања им је, кажу, преко главе, јер су им животи угрожени боравком у оваквом објекту.

У Добоју постоји Одсјек министарства за избјегла и расељена лица, а једини који је овлаштен да даје изјаве, Јово Јовић био је на путу, али нам је у телефонском разговору потврдио да ће проблем гријања ускоро бити ријешен.

Ипак, остаје питање на који начин је Министарство до сада бринуло о овим људима и рушевини у којој живе јер гријање овдје нажалост није једини проблем. Да ли су нека средства некада књижена као улагање у овај објекат, станари не знају, али знају да никакви радови нису извођени.  

Подметнути пожари, или пожари изазвани лошим инсталацијама, наркомани и бескућници који ноћу лутају овим ходницима, само су дио стварности ових напаћених људи, али од свега највише боли што су заборављени од свих који за бригу о њима примају пристојне плате.

(БН ТВ)