Посљедњи покушај ЕУ у БиХ?

Брисел је њемачко-британска иницијативу за покретање БиХ из вишегодишњег застоја на европском путу дочекао са нескривеним одобравањем и подршком.

Босна и Херцеговина 07.11.2014 | 12:37

Шефица европске дипломатије, Федерика Могерини, расправу о БиХ заказала је за први Савјет министара спољних послова којим ће она предсједавати и који ће се одржати 17. новембра у Бриселу. Она најављује да ће идеје из њемачко-британског приједлога бити дио шире расправе свих 28 земаља чланица које ће покушати да помогну БиХ да поново крене рефомским путем у правцу чланства у ЕУ.

"БиХ има јасну европску перспективу, као и све земље Западног Балкана, и зато је неопходно да настави потребне политичке и економске реформе како би напредовала на европском путу. Тај процес, управо послије избора у БиХ има прилику за нови почетак и нови замах и сада је неопходно да ЕУ дефинише шта може да направи како би помогла БиХ да се врати на пут напретка", поручила је портпарол високе представнице, Маја Коцијанчић.

Тај "нови дух" реформи битан је не само за европски пут БиХ већ, на првом мјесту, за бољи живот грађана БиХ, додају европски званичници у Бриселу.Заједно са Европском комисијом нова власт у БиХ би требало да почне да ради на новоуспостављеним приоритетима, а ЕУ би ставила на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању за БиХ. То би земљи донијело више новца, отворила би се шанса за подношење захтјева за кандидатски статус и ствари би кренуле са мртве тачке. Услов примјене пресуде у случају Сејдић Финци тиме би био привремено одложен.

"Прошла година је показала да је тренутна примјена те пресуде врло тешка и да за то још нису створени услови. Инсистирање на томе је само онемогућило да се ради на другим реформама које је могуће постићи", објашњава Александра Штиглмајер и подсјећа да је и одлагање примјене пресуде Сејдић-Финци и раније постојало као опција за покретање БиХ из застоја у процесу евроинтеграција: "БиХ ће морати да се усклади са том пресудом Европског суда за људска права, али то није ствар за почетак. То се може урадити пошто се постигну друге ствари, на којима је лакше напредовати", оцјењују у ЕСИ.

ЕУ је најављивала и непризнавање избора у БиХ без измјене у Уставу коју доноси пресуда Европског суда за људска права. На питање да ли оваква промјена приоритета, ступање на снагу ША и признавање избора без испуњеног Сејдић-Финци услова утиче на кредибилитет европске политике према БиХ и уопште политике проширења, у Европској иницијативи за стабилност закључују: "Кредибилитет је и у самој чињеници да је данас теже постати чланица ЕУ него што је то било прије 20 или само 10 година. Али то је и даље могуће. Хрватска је успјела, успјеће и Србија и Црна Гора и надам се једног дана и БиХ. Оно што није смислено, јесте да ако схватите да један услов постаје контрапродуктиван, ви то не промијените. Када се схвати тако нешто, добро је преузети одговорност, признати и промијенити ствари", закључује Александра Штиглмајер.

Ако је ЕУ схватила да постоји нови пут за излазак БиХ из "пат позиције", оно што остаје као питање јесте да ли ће и бх. политички лидери овога пута препознати и прихватити свој дио одговорности за напредак своје земље и народа или ће се од њих поново добити само празно обећање и потпис без значења?

Извор: Дојче веле