Универзитети у Србији умањују намете?

Државни универзитети у Србији спремни су да укину плаћање многих намета студентима, пишу Новости.

Србија 04.11.2014 | 08:09

После студената државних факултета у Београду, и њихове колеге из Крагујевца, Новог Сада, Ниша, Косовске Митровице и Новог Пазара биће ослобођене плаћања прва два изласка на испит, овере семестра, пријаве и одбране дипломског, бесплатно ће добијати и различита уверења, али и многе друге административне услуге.

Препоруку Министарства просвете да се продужи листа редовних услуга, које су урачунате у школарину, прихватио је прво Савет Универзитета у Београду, а исто ће учинити и остали државни универзитети.

Одлука Савета УБ је обавезујућа, али факултети не морају одмах да почну да је примењују. Прво треба да буде објављена у Гласнику УБ, који излази неколико пута годишње, а примена почиње осам дана касније.

И министар Вербић прокоментарисао је у петак одлуку Савета УБ:

"То је значајан корак ка томе да се уреди систем финансирања високог образовања које је заправо суштина свега. Када би финансирање високог образовања било транспарентније него што је данас и када би нам било свима очигледно шта се наплаћује и где, до оваквих проблема не би долазило".

И Државни универзитет у Новом Пазару примениће препоруке Министарства и укинути плаћање сувишних трошкова. Мада је код њих, кажу, школовање најјефтиније од свих државних универзитета.

"Поштоваћемо све препоруке које је Министарство упутило универзитетима и о томе ћемо одлучивати на првој наредној седници сената", каже за Новости проф. др Миладин Костић, ректор Државног универзитета у Новом Пазару.

На овом универзитету, на пример, биће укинута наплата испитних пријава, које су до сада коштале 200 динара.

Слично је и у Нишу, с тим што, према речима проф. др Евице Петровић, проректорке за финансије Универзитета у Нишу, управа универзитета може само да донесе препоруку, а факултети сами одлучују како ће се понашати.

"Они су засебна правна лица, а ми ћемо им препоручити да провере и прошире листу редовних услуга, које су обухваћене школарином", објашњава проф. Петровић. " Новац, за који ће бити ускраћени, могу да потраже на другој страни, учешћем у већем броју научних пројеката, на пример".

На факултетима тврде да не размишљају о повећању школарина у наредној школској години. Још немају процену колико ће новца изгубити укидањем плаћања административних услуга и како ће та средства обезбедити. Државу засада ово неће додатно коштати, мада се факултети жале да добијају тек део онога што би требало да им буде исплаћено из државног буџета.

"Проширивање листе редовних услуга неће захтевати додатна издвајања из буџета", објашњава др Милован Шуваков, саветник министра просвете. "Према уредби која одређује финансирање високошколских установа, дефинисано је шта све држава као оснивач плаћа универзитетима и ту се ништа није променило. У случају самофинансирајућих студената, могуће је да ће поједини факултети повећати школарину, која би сада укључила све услуге. Ово је свакако исправније решење, јер ће студент у старту знати колики су трошкови које ће имати током целе године студија".

А студенти се надају да то што ће за администрацију бити ослобођени дела трошкова неће морати да плате на други начин - кроз школарине. На појединим факултетима, кажу, овај ред је већ уведен, а други ће сада морати да се прилагоде.

"На нашем факултету ни сада се ове ствари не плаћају, чак имамо и три бесплатне пријаве испита", објашњава Софија Младеновић, са Економског факултета у Београду. "Али колегама са великог броја факултета ово ће много значити".

Она и њене колеге надају се да ће усвојене мере почети што пре да се примењују и да неће за сваку молбу коју поднесу морати да плате од 200 до 1.000 динара.

 - Укидање наплате прве две испитне пријаве на Универзитету у Београду погодиће девет факултета, који наплаћују сваки покушај. Два факултета давала су прву пријаву бесплатно, а сада ће морати да обезбеде по још једну. Остали су и до сада имали бар две бесплатне пријаве за полагање испита. А када морају да плате, по досадашњим ценовницима, за полагање испита морали су да издвоје од сто, па и до 3.000 динара. Овера семестра је од бесплатне до 3.500 динара, а уверење о дипломирању од 300 до 3.500 динара.

 

Извор: Вечерње новости