Бањалука: 45 година од земљотреса

Данас се навршава 45 године од разорног земљотреса који је 1969. године погодио Бањалуку када је погинуло 15 особа, 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.

Република Српска 27.10.2014 | 10:30

У јутро 27. октобра 1969. године град је у потпуности био разорен од удара јачине девет степени по Меркалију, односно јаче од шест степени по Рихтеру.

Земљотрес је почео неуобичајено јаким "претходним ударом" 26. октобра у поподневним часова, а подрхтавање се наставило до у 9 сати и 11 минута часова када је "вријеме за Бањулуку стало".

Потпуно је уништено 11 000 станова, авелики број је претрпио знатна оштећена. Цијели град је остао без струје и воде. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152).

Привреда је претрпјела значајне губитке, а сва предузећа наредни период радила су значајно смањеним капацитетима, док су нека потпуно престала са производњом.

Сви сатови у Бањалуци показују тачно вријеме, осим једног на Тргу Крајине на коме казаљке показују 9 сати и 11 минута, а као датум је наведен 27. октобар 1969. године.

Овај потрес је најјачи који се десио на територији БиХ, а оставио је катастрофалне посљедице у 15 крајишких општина укључујући људске жртве и огромну материјалну штету.

Једна од "вјечних" карактеристика Бањалуке је подрхтавање тла на којем је смјештена.
Сеизмогено подручје обухвата појас око града, пречника између 50 и 60 километара, а о јакој сеизмичности свједоче морфологија рељефа, писани подаци у посљедњих 100 година и најновија инструментална мјерења.

Војска је тада, заједно с грађанима, рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова, али помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.

Нову зграду Гимназије Бањој Луци је поклонио град Сарајево, Основну школу "Георги Стојков Раковски" бугарски народ, док је школа у Слатини названа "Холандија", јер је холандска Влада донирала средства за њену изградњу.