Русија на "тесту" Запада

Представници Европске уније оценили су на састанку у Бриселу да ситуација у Украјини и спровођење мировног споразума постигнутог у Минску још нису створили повољне услове за укидање санкција Русији. Међутим, руска јавност до сада санкцијама није придавала велики значај, а већина грађана није сигурна ни на шта се тачно односе санкције ни чему служе.

Свијет 01.10.2014 | 08:59

Међу догађајима који су обележили претходну недељу у Русији и свету, највеће незадовољство грађана Русије изазвала је ситуација у Украјини (54 одсто), док су санкције и погоршање односа за Западом тек на другом месту, са свега шест одсто гласова, резултати су истраживања Фонда јавног мњења.

Чини се да унутрашњи проблеми, као што су раст цена, слабљење националне валуте, која је побила све рекорде у односу на долар и евро, и серија убистава на путевима Подмосковља за Русе мање важни – сваки од наведених догађаја забринуо је само по један одсто испитаника.

Грађани сy углавном сагласни са премијером Дмитријем Медведевом у оцени да су санкције "тест за снагу Русије" и наводе да иза свега стоји САД, док је крајњи циљ санкција смањење утицаја Русије на међународној арени. Више од 90 одсто грађана тврди да их санкције никако не погађају, мада, истовремено, већина Руса признаје да уочава знатан раст цена хране у протеклих месец дана.

Санкције против чиновника, бизнисмена, новинара, банака, нафтних и других компанија су толико пута допуњаване и мењане да готово 50 одсто грађана не може тачно да наведе које су санкције на снази и од стране којих земаља, док се руске санкције против Запада тумаче као шанса за јачање домаће привреде, показују испитивања службе ВЦИОМ.

Чиновници тврде да их санкције не интересују и да су срећни што служе интересима отаџбине, док пословни свет, ипак, пажљивије прати вести које долазе са Запада и из Кремља.

Услед забране приступа западним тржиштима капитала за позајмице на дуже од 30 дана, "Сбербанка" се, према писањима листа Ведомости, окреће пензионим фондовима и осигуравајућим кућама. Премијер Дмитриј Медведев потврдио је да ће "Вњешекономбанк", који је такође под санкцијама, добити готово пет милијарди евра државне помоћи. Сличну помоћ влада Русије обећала је и банкама ВТБ, "Гаспромбанк" и "Рошелхозбанк".

Јачање сарадње са Русијом у финансијској сфери обећала је и Кина, не би ли на тај начин руско тржиште успело да надомести своју потребу за дугорочним кредитима.

Санкције против енергетског сектора су се првенствено тицале само продаје високотехнолошке опреме за експлоатацију нафте, али су затим проширене и на државне компаније "Гаспром", "Гаспромњефт" и "Росњефт", као и на приватне "Лукоил" и "Сургутнефтегас".

Проширење санкција у тој сфери довело је до прекида бројних заједничких пројеката за истраживање и разраду нових налазишта нафте, у које су, поред руских, биле укључене и западне енергетске компаније. Тако је француски "Тотал" одустао од планираног пројекта са "Лукоилом", док је амерички "Ексон мобил" одустао од девет од укупно десет планираних заједничких пројеката са компанијом "Росњефт", а који су претежно имали за циљ освајање Арктика.

Из енергетског сектора, због санкција, за сада су државну помоћ затражиле "Росњефт" и "Новатек". Према саопштењима руских медија, за те потребе ће бити коришћена средства Фонда националног богатства, предвиђеног за кризне ситуације. Очекује се да ће бити издвојено 60 одсто расположивих средстава, од укупно око 60 милијарди евра.
Санкције су погодиле и бизнисмене. Италија је, тако, запленила имовину милијардера Аркадија Ротенберга, пријатеља председника Владимира Путина. Укупна вредност заплењених вила, станова и хотела у центру Рима процењује се на 30 милиона евра.

Међутим, и у случају заплене имовине у иностранству, врло је вероватно да ће грађани погођени санкцијама  моћи да рачунају на помоћ државе. Дума ће по убрзаној процедури размотрити допуне закона о компензацијама услед кршења права током судског процеса, према којем би лица чија су права оштећена у иностранству могла да рачунају на новчану накнаду из буџета.