Јенс Столтенберг, ново лице НАТО

Нови генерални секретар НАТО Норвежанин Јенс Столтенберг би могао да допринесе попуштању односа са Русијом, оцењују аналитичари у Бриселу.

Столтенберг ће у среду преузети дужност у јеку кризе у Украјини коју је његов претходник, Андерс Фог Расмусен назвао “највећим безбедносним изазовом од краја хладног рата”.

И док се Расмусен током последњих месеци свог мандата није устезао од употребе тешких речи на рачун Русије коју је често називао “агресором”, Столтенбергова политичка каријера наговештава трезвенији приступ.

Као норвешки премијер из левичарске Лабуристичке странке, Столтенберг је неговао добросуседске односе са Русијом и успоставио солидне везе са руским председником Владимиром Путином и премијером Александром Медведовом.

Аналитичари подсећају да је Столтенберг током свог мандата успешно окончао четврт века дуг спор са Русијом око Баренцовог мора, што је формализовано споразумом који је 2010. у Ослу потписао са Медведевом.

“Имајући у виду његово позитивно искуство са Москвом, тешко је предвидети да ли ће наставити Расмусеновим путем или ће покушати да посредује у смиривању напетости”, каже за АФП аналитичарка Вивијен Пертисо из Француског института за међународну политику у Бриселу.

Сам Столтенберг се последњих месеци није јавно оглашавао о украјинској кризи, мада је у марту оштро осудио анексију Крима, коју је назвао “бруталним подсећањем на неопходност постојања НАТО.”

Као генерални секретар, Столтенберг ће у сваком случају морати да спроведе у дело акциони план који је прошлог месеца усвојен на самиту НАТО у Велсу.

Тај план укључује видљивије присуство НАТО у земљама које се граниче са Русијом, појачане вежбовне активности и формирање посебне јединице за брзе интервенције коју је Расмусен назвао “ударном песницом НАТО”.

Александра де Хоп Схефер из Немачког Маршаловог фонда указује да је НАТО, без обзира на украјинску кризу, приморан на сарадњу са Русијом у многим областима, као што су преговори о иранском нуклеарном програму, борба против тероризма и смиривање хаоса на Блиском Истоку.“НАТО мора да нађе начин да на дужи рок очува односе са Русијом, што захтева прагматичан и опрезан приступ”, изјавила је она за АФП.

Ти односи су тренутно замрзнути, осим на нивоу амбасадора, а остаје да се види да ли ће нови генерални секретар успети да отопи лед и покрене дијалог како би се напетост на источним границама Алијансе смањила.