Приоритети Србије - ЕУ и рјешење за Космет

Председник Србије Томислав Николић поручио је у Генералној скупштини УН да су приоритети Србије чланство у ЕУ и проналажење одрживог решења за Косово.

Србија спремна да допринесе светским напорима у борби против тероризма, еболе и климатских промен, истакао Николић.

Томислав Николић је о глобалним изазовима данашњице говорио пред учесницима 69. Генералне скупштине УН у Њујорку.

"Активности на ублажавању климатских промена представљају императив нашег времена", рекао је Николић, наводећи да природне катастрофе, као последица климатских промена, нису мимоишле Србију и њене суседе.

Председник је рекао да Србија жели да допринесе постизању правно обавезујуће опште сагласности о клими, као и да треба што хитније реаговати и унапредити систем адаптације и успостављања механизама за смањење ризика од природних катастрофа.
 
Николић је рекао да Србија "јако добро разуме безбедносне проблеме са којима се свет у овом тренутку суочава", пошто је "искусила акте тероризма на својој територији на Косову и Метохији".

"Национални приоритет Србије је постизање одрживог политичког решења за питања Косова и Метохије. За Србију, једино прихватљиво, једино праведно и правично решење је отпор сецесионизму и очување територијалног интегритета свих земаља па и наше", рекао је Николић.

Нагласио је да Србија жели одрживо политичко решење кроз дијалог с "представницима привремених институција у Приштини", али да је за нормализацију односа Београда и Приштине кључно "стварање оптималних услова за повратак интерено раселељених лица".

"Данас, 15 година после усвајања резолуције Савета безбедности УН 1244, којом смо управљање покрајином Косово и Метохија препустили УН, услови за повратак интерно расељених лица још нису створени. Ова чињеница се констатује у редовним извештајима Генералног секретара Уједињених нација о раду Унмик, и извештавању УНХЦР, као и специјалног известиоца за ИРЛ", рекао је Николић.

Николић је рекао да за Србију није прихватљиво смањење обима и мандат мисије Унмик, за коју је навео да "представља гаранта и основу деловања за све друге међународне мисије на Косову и Метохији у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244".

Николић је рекао да је Србија потресена збивањима у Украјини и да ће учинити све што може да се нађе мирно решење проблема у тој земљи.

"Србија поштује територијални интегритет Украјине као чланице Уједињених нација, и једнаку примену међународног права за све. Поново вас подсећам да су неке државе Србији ускратиле то право признајући и промовишући независност дела територије Србије - Косова и Метохије", рекао је Николић.

Председник је навео да је Србија спремна да разговара о свим иницијативама које доприносе јачању улоге УН на пољу борбе против тероризма, као и да "својим искуством и знањем допринесе јачању контратерористичког капацитета других држава".

"Србија најоштрије осуђује злочине, а посебно брутална убиства која чине припадници екстремистичке организације Исламска држава", рекао је Николић у говору.

Председник је навео да је један од главних проблема с којима се свет суочава - проблем бораца из иностранства које регрутују терористичке организације попут Исламске државе и Ал Каиде.

Додао је да су Балкан и земље бившег Совјетског Савеза најважнији региони за регрутацију страних бораца изван Западне Европе и Блиског истока.

"На Балкану, подаци о страним борцима варирају: Албанија (до 140), и Босна (до 60). Бројеви су нешто мањи у Македонији (до 20), Србији (3), Бугарској (1), док је у нашој покрајини Косову и Метохији чак до 150. Том проблему се мора стати на пут", рекао је Николић.

Србија с великом забринутошћу прати ширење еболе у земљама западне Африке и спремна је да се својим научним и здравственим капацитетима и на сваки други начин придружи и допринесе заједничком напору у борби против те болести, рекао је Николић.

Председник је рекао да је чланство у Европској унији спољнополитички приоритет Србије. Такође је навео да ће председавање ОЕБС-у Србија искористити за подстицај и јачање међусобне сарадње држава у региону.

Николић је навео да се ове године навршава 100 година од избијања Великог, Првог светског рата који је обликовао 20. век и изразио жаљење што у УН није направљена заједничка церемонија у духу помирења и праштања на највишем нивоу.