Амери више не шаљу НБА играче на СП?!

На једном од најчитанијих америчких интернет сајтова, и то из "пера" једног од најцењенијих тамошњих новинара, у јавност Сједињених Америчких Држава послат је снажан апел да НБА звезде више не играју за репрезентацију јер су, просто, "прејаке за остатак света".

Кошарка 16.09.2014 | 14:00

Адријан Војнаровски спада у круг најобавештенијих људи када се о збивањима у НБА лиги ради. Ако ће се десити неки велики трансфер играча, врло је вероватно да ће он први о томе известити јавност. Ако се деси неки скандал, и ту је попут комарца, "непозван", али у правом тренутку на једином месту на коме га не очекујете.

Његове речи се поштују у САД, изградио се кроз свој новинарски посао, па отуда проистиче и снага његових порука. А последњу је насловио: "НБА мора да повуче своје звезде из репрезентације". И то јер апелује да се на велика такмичења убудуће шаљу амерички играчи само до 22 године старости.

"Конфете падају, америчка химна се свира, а илузија о нашој кошарци се сама одвија, изнова и изнова. Онда изађу тренери универзитетских тимова Дјук (Мајк Кжижевски, селектор САД) и Сиракјуз (Џим Боехејм, помоћник Кжижевског), грле НБА звезде, позирају за фотографије које ће се слати... будућим звездама кошарке. Јадна Србија, сребрна (на такмичењу у Шпанији) само је украс за снимке који ће послужити за регрутовање будућих колеџ-играча".

Тако почиње текст Адријана Војнаровског који, испрва, можда некима неће бити јасан. Поента је у оним последњим речима, иза "јадне Србије" - Мајк Кжижевски је тренер универзитета Дјук и, према овом аутору, он корисити поверење Савеза да изграђује култ своје личности, али користи и то што као селектор има неометан приступ средњошколским звездама, које потом доводи у своју колеџ-екипу.

Примера за то има много, нећемо их сада ни препричавати, нити преводити, јер се тичу локалних кошаркашких питања у САД (мада, свакако, звучи занимљиво када се сазна да селектор Кжижевски, у оквиру својих "уобичајених активности", обиђе јуниорску репрезентацију САД, тамо има неометан приступ и време за појединачне разговоре са играчима, од којих двојица потом одаберу - да дођу код њега у Дјук).

Оно што се посебно истиче у поменутом тексту је прича о самом шампионату планете који је завршен победом репрезентације САД над Србијом од 129:92. И, ту ствари постају прилично занимљиве.

"Осим што је Дерик Роуз (звезда Чикаго Булса која је дуго била повређена) искористио ово такмичења ФИБА као савршену рехабилитацију и осим што су неки новинари уживали у клопи и прикупљали печате у пасошу за неке додатне путне бонусе које ће искористити када лето прође - овај турнир је свима био губљење и времена и ресурса", пише Војнаровски.

Како сад то?

Аутор овако објашњава, из угла америчког спортског коментатора:

"То такмичење су звали Светско првенство, сада је Светски куп у кошарци. Оно што је сигурно, то такмичење је наџивело своју корисност за НБА лигу, па би власници и челници (НБА клубова) били мудри ако би заједно послали петицију на адресу светске куће кошарке, ФИБА, да се измени будућност међународне кошарке. Јер, као што ми је један извршни директор једног НБА тима рекао - 'Више талената и више интересовања заљубљеника у кошарку има наша НБА летња лига него овај догађај (првенство света)".

Е сад, објаснити Србима да је Светско првенство у кошарци небитна ствар, иде мало теже. Нама то не пада на памет да покушавамо, већ ћемо пробати да откријемо - шта је то на чему се, заправо, инсистира у овом снажном апелу, пласираном као главна вест на сајту Јахуа, традиционално једном од најчитанијих од САД.

"Светско првенство је диван догађај, добро организован и добро координисан, са поносом и богатом историјом. Али је он још нешто: то је догађај који је испод прага достојности за НБА звезде да би оне на њему учествовале. Звезда Индијана Пејсерса, Пол Џорџ, на припремама је поломио ногу и то у безначајној припремној утакмици, што тек сада нема никаквог смисла када видимо да је САД убацила 129 поена Србима у борби за злато", пише даље Војнаровски.

Испод прага достојности. Кхм. Дакле, ми, овдашњи, наш комшилук, читав остатак света, нисмо достојни - да се играмо кошарке са НБА звездама? Што онда драфтују те "недстојне"?

Војнаровски, који истиче да је 'звезда од 100 милиона долара (Џорџ) изгубљена у безначајној пробној утакмици', о свему томе каже следеће:

"Разлика (између америчких играча и остатка света) је поново нарасла, а романса која је настала појавом наших 'Тимова снова' полако али сигурно умире. Једини прави пут којим треба ићи је да америчка репрезентација буде састављена од играча до 22 године, да у њој буду само најбољи млади НБА играчи и, уз њих, један или два 'суперстара' из колеџ кошарке које треба представити глобалном тржишту".

Може бити да су Американци најбољи у кошарци. Уосталом, измислили су тај спорт, а код њих је и најорганизованије вођен. Може бити да су најјаче НБА звезде стварно прејаке за остатак планете. Уосталом, највеће звезде попут Леброна, Брајанта и Дуранта нису ни биле на овом Мундобаскету, а сународници су им се 'прошетали' кроз шампионат света.

Али, буде ли се кошарка посматрала кроз 'играче од толико и толико долара' и буде ли се ућутало сваки пут када неко из света кошарке почне наглас да размишља 'како да светско тржиште упознамо са нашом робом?' (пардон, кошаркашем), онда и треба да буде како Војнаровски предлаже, јер ће тишина свих оних "осталих" бити доказ да стварно и нису достојни да бране истинске вредности кошарке. Уосталом и код тих осталих, па и код нас овдашњих, исто новац диктира штошта, исто има рада из личних интереса, има и одлука које се доносе само новца ради, па кошарка пати и пати. Али...

... ставити у исти кош и паре и лопту, никада и нигде није донело ништа добро.

Зна се где је место новцу.

А лопти је место тамо где је - воле.

Ако те америчке звезде воле кошарку, доћи ће. Ако не, нема везе. Ми ћемо увек знати да за нас, тамо негде, где год то 'тамо' било, играју само они - који кошарку воле. А воле је толико да се притом уопште не плаше јачих од себе. Напротив. Читав живот и живе да би се играли баш са њима.