Секс и џоинт за шест евра!

На Врелима рибничким у Црној Гори може се купити грам марихуане за три евра, а за исто толико мјештанке нуде сексуалне услуге.

Према ријечима мјештана легализација марихуане на Конику није потребна, јер је толико распрострањена њена продаја и конзумирање да се дилери и не крију.

''Овде нема полиције често и раде се многе незаконите радње. Камп и уопште Врела рибничка су потпуна дивљина. Имам двоје дјеце и трудим се да не излазе често на улицу, јер стварно свега има.

Сину који има 13 година је нудио друг из одјељења џоинт, а ја у тим годинама нисам ни знао шта је то, а ево и са 35 нисам никад то држао у руке, нити сам имао контакта са било којом дрогом'', рекао је мјештанин Коника, који живи у непосредној близини Кампа 1, којег смо затекли испред куће са комшијом који живи и у Албанији, пише Блиц.

''Често прелазим границу између Црне Горе и Албаније и никад ни штеку цигарета нисам прошверцовао, али знам да и овде има много оних који доносе у већим количинама марихуану и продају по Подгорици. Знам да се купује у Албанији и да килограм марихуане тамо кошта око 1.000 еура, а они овде зараде и по неколико пута више. Нисам сигуран и не интересује ме, али знам да се може наћи за око десетак еура мала паклица марихуане, јер су ме нудили у неколико наврата'', казао је мјештанин који није желио да се представи, јер како је рекао, није га страх ни од кога, али су у питању мање групе, које раде заједно и да не жели да има било какве проблеме.

''Не желим ја да радим полицијски посао, нека они дођу и испитају појединце одакле им аутомобили од по 10.000 или 20.000 еура и куће на три спрата. Није никаква тајна да се овде могао наћи грам хероина за 15 или 20 еура'',  казао је овај мјештанин Коника.

Осим дроге на Конику је веома распрострањена и проституција. Мјештани нерадо причају о томе, али је очигледно да је и то нерјешив проблем.
''Најгоре је што помоћ добијају погрешни људи. Раније се дешавало да европске организације помогну прије зиме са дрвима, а да их они што су добили продају. Неки су то радили да би имали за хљеб, а неки су имали пара, али су добијали помоћ и продавали дрва '',  каже један од мјештана Коника.