Фискални савјет РС звони на узбуну: Није држава више зарадила, него су грађани више платили

- Остварени приходи буџета Републике Српске за 2024. годину формално јесу изнад плана. Но, суштина је да тај раст није резултат структурних промјена или реформи, већ посљедица виших цијена и повећане потрошње грађана – често под притиском инфлације.

Према Консолидованом извјештају о извршењу буџета Републике Српске за 2024. годину, буџетски приходи су остварени у износу од 4.747.750.720 КМ, што је 100,41% у односу на планирани износ по Ребалансу буџета. На први поглед, дјелује као да је јавна каса стабилна и да приходи расту контролисано и одрживо.

Али када се дубље погледа у структуру прихода, долазимо до једноставног закључка – буџет је у великој мјери попуњен захваљујући потрошњи грађана и расту цијена.

„Главни допринос расту прихода од индиректних пореза долази од повећања потрошње домаћинстава, која је подстакнута растом номиналних плата. На повећање прихода од индиректних пореза утицало је и задржавање цијена на високом нивоу, уз раст цијена у услужном сектору,“ стоји у мишљењу Фискалног савјета РС на Консолидовани извјештај.

Ово је кључна реченица Фискалног савјета – она открива да приходи нису порасли јер је држава била ефикаснија у управљању или проширила базу пореских обвезника, већ зато што су грађани трошили више, и то у условима скупљег живота. Другим ријечима, плаћали смо скупље – и тако уплаћивали више у буџет.

ПОРЕЗИ РАСТУ КАД РАСТУ ЦУЈЕНЕ

Највећи раст забиљежен је код индиректних пореза (нпр. ПДВ и акцизе), који су прикупљени преко УИО (Управе за индиректно опорезивање), у укупном износу од 2.097.170.976 КМ, што је 100,42% у односу на план и чак 15,26% више него 2023. године. У структури буџетских прихода, ови порези чине 44,17%, што значи да су најважнији извор прихода за Републику Српску.

Али, важно је разумјети како тај систем функционише. ПДВ је проценат на цијену производа – па када цијене расту, аутоматски расте и износ који иде држави. Тако је и без повећања потрошње, само кроз инфлацију, могуће „напунити“ буџет. Фискални савјет то јасно каже:

„Веће остварење индиректних пореза у односу на план посљедично је имало за резултат веће остварење укупних буџетских прихода у 2024. години.“

Значи – није држава више зарадила, него су грађани више платили.

ВИШЕ НОВЦА У КАСИ, АЛИ МАЊЕ У ЏЕПОВИМА

С обзиром на то да су плате у номиналном износу нешто расле, људи су могли потрошити више. Међутим, тај раст плата није био довољан да надокнади раст цијена, посебно у услужним дјелатностима (као што су фризерске и угоститељске услуге), што значи да су реални стандарди остали исти или чак пали.

Нажалост, овај модел пуњења буџета је краткорочно одржив, али дугорочно штетан. Грађани су изложени већим трошковима живота, док се приказује привид фискалне стабилности. Зато Фискални савјет упозорава да:

„Неопходно је посебну пажњу посветити планирању, остварењу и расподјели прихода од индиректних пореза.“

Другим ријечима, не може се вјечно рачунати на то да ће инфлација „помагати“ буџету – јер то истовремено слаби куповну моћ грађана.

ЗАКЛУЧАК: БУЏЕТСКИ РАСТ НА ТЕРЕТ ГРАЂАНА

Остварени приходи буџета Републике Српске за 2024. годину формално јесу изнад плана. Но, суштина је да тај раст није резултат структурних промјена или реформи, већ посљедица виших цијена и повећане потрошње грађана – често под притиском инфлације.

Фискални савјет је тачно препознао овај тренд и индиректно упозорио – буџет може бити пун, али ако грађани немају осјећај сигурности, ако троше више а добијају исто или мање, онда такав систем није одржив.

На крају, оно што остаје јесте питање: да ли су ти „рекордни“ приходи преточени у бољу здравствену заштиту, образовање, јавне услуге? Ако нису, онда буџетски раст остаје само статистика – а грађани његови тихи и скупи финансијери.

(Бука) Фото: Илустрација