Seks i džoint za šest evra!

Na Vrelima ribničkim u Crnoj Gori može se kupiti gram marihuane za tri evra, a za isto toliko mještanke nude seksualne usluge.

Prema riječima mještana legalizacija marihuane na Koniku nije potrebna, jer je toliko rasprostranjena njena prodaja i konzumiranje da se dileri i ne kriju.

''Ovde nema policije često i rade se mnoge nezakonite radnje. Kamp i uopšte Vrela ribnička su potpuna divljina. Imam dvoje djece i trudim se da ne izlaze često na ulicu, jer stvarno svega ima.

Sinu koji ima 13 godina je nudio drug iz odjeljenja džoint, a ja u tim godinama nisam ni znao šta je to, a evo i sa 35 nisam nikad to držao u ruke, niti sam imao kontakta sa bilo kojom drogom'', rekao je mještanin Konika, koji živi u neposrednoj blizini Kampa 1, kojeg smo zatekli ispred kuće sa komšijom koji živi i u Albaniji, piše Blic.

''Često prelazim granicu između Crne Gore i Albanije i nikad ni šteku cigareta nisam prošvercovao, ali znam da i ovde ima mnogo onih koji donose u većim količinama marihuanu i prodaju po Podgorici. Znam da se kupuje u Albaniji i da kilogram marihuane tamo košta oko 1.000 eura, a oni ovde zarade i po nekoliko puta više. Nisam siguran i ne interesuje me, ali znam da se može naći za oko desetak eura mala paklica marihuane, jer su me nudili u nekoliko navrata'', kazao je mještanin koji nije želio da se predstavi, jer kako je rekao, nije ga strah ni od koga, ali su u pitanju manje grupe, koje rade zajedno i da ne želi da ima bilo kakve probleme.

''Ne želim ja da radim policijski posao, neka oni dođu i ispitaju pojedince odakle im automobili od po 10.000 ili 20.000 eura i kuće na tri sprata. Nije nikakva tajna da se ovde mogao naći gram heroina za 15 ili 20 eura'',  kazao je ovaj mještanin Konika.

Osim droge na Koniku je veoma rasprostranjena i prostitucija. Mještani nerado pričaju o tome, ali je očigledno da je i to nerješiv problem.
''Najgore je što pomoć dobijaju pogrešni ljudi. Ranije se dešavalo da evropske organizacije pomognu prije zime sa drvima, a da ih oni što su dobili prodaju. Neki su to radili da bi imali za hljeb, a neki su imali para, ali su dobijali pomoć i prodavali drva '',  kaže jedan od mještana Konika.