Данац у 42 години открио да је Србин

Андерс Олсен који већ 42 године живи у Копехагену, рођен је 1972. у Сланкамену као Срђан Милинковић.

Кад је био тромјесечна беба, отет је од родитеља и продат за 20.000 марака имућном брачном пару из Данске.

Тек пошто је прославио 18. рођендан, жена за коју је мислио да му је мајка открила му је шокантну истину – да је усвојен и да су му прави родитељи заправо Душан Милинковић (88) и Софија Бошњак (63) из Србије.

Додатни шок услиједио је кад су му рекли да је његова сестра с којом је одрастао заправо дјевојчица рођена у Шапцу, која је купљена на исти начин као и он.

Срђан који је сад коначно пронашао своје праве родитеље у исповјести је испричао је да је све почело тако што је 1972. у Градској болници на Звездари, гдје је рођен здрав, заведен у србијанским књигама као Срђан Милинковић.

Како његова мајка Софија није била ситуирана и није живјела у заједници с дјечаковим оцем Душаном, одлучила је да се обрати Центру за социјални рад за помоћ.

Одмах по порођају, беба јој је отета и продата странцима, а кад је покушала да се побуни, полиција јој је запријетила да ће јој и прво дијете, Александру Милинковић, на исти начин узети. Међутим, 42 године касније истина је изашла на видјело!

"Читав живот сам знао да нешто није у реду, да ја не припадам њима. У мојој данској породици сви су плавушани, такве су им и очи и коса, а ја сам гарав. А онда ми је данска мајка пришла и признала оно што су од мене годинама крили. Купили су ме за 20.000 марака од Центра за социјални рад и моји родитељи су заправо Срби", прича Срђан рођеној сестри Александри, коју је прије четири године први пут упознао.

Александра каже да је цијели живот осјећала да има брата и да драма не би била успјешно изведена да у њу нису били уплетени сам врх тадашњег МУП-а и људи из Центра за социјални рад, који су покупили “кајмак” од продаје више стотина беба.

Срђанов биолошки тац Душан каже да никада неће заборавити дан кад му се син жив и здрав појавио на вратима.

"Изгрлио сам га док је још био на вратима! На километар се види да је то моја крв! Веома личимо и тако је очигледно да је он мој син. Једини проблем је што ја не говорим енглески, а он није имао од кога да научи српски, па нам је за сваки сусрет потребан преводилац", прича Душан.

Извор: Информер