40 година од трагедије у Хрватској

Данас се навршава 40 година од када се на загребачкој Главној станици догодила највећа железничка несрећа у Хрватској и тадашњој Југославији, у којој је, према подацима Хрватских железница, погинуло више од 167 људи, а неки нису ни могли да буду идентификовани.

Регион 30.08.2014 | 10:46

Међународни воз који је возио из Атине, преко Загреба до Дортмунда, због превелике брзине те кобне вечери 30. августа 1974. није успео да се задржи на шинама у кривини испред Главне станице.

Воз је у кривину ушао брзином од око 100 километара на сат, иако је дозвољена брзина била двоструко мања, што је изазвало оштећења на вагонима и узроковало њихово превртање.

Вагони с погинулима и повређенима остали су расути и преврнути по читавом станичном подручју, стварајући стравичан призор, подсећа агенција Хина, као и на податак да су погинули сахрањени у заједничку спомен-гробницу на Мирогоју за чији је пројекат обнове четири деценије након несреће расписан конкурс.

Одговорност за несрећу, коју је с тежим и лакшим повредама преживело 90 путника, сносили су машиновођа, осуђен на 15 година затвора, и његов помоћник који је добио осам година, а истрагом је утврђено да су радили укупно 45 сати.

Према Правилнику о радном времену, радно време машиновође који управља путничким возом у једној смени сада не сме да траје дуже од 10 сати, а непрекидно у једној смени више од шест часова.

Локомотива кобног воза није била знатније оштећена у несрећи, па се касније користила у редовном железничком саобраћају. Данас се налази у фундусу Хрватског железничког музеја у Загребу.