Ко су српски путници на Мундобаскет?

Одбројавамо ситно - до почетка 17. Мундобаскета, који ће се ове године играти у Шпанији, остало је још свега 11 дана! За то време селектор Србије Саша Ђорђевић имаће прилику да наштелује тим по својој жељи и добије кристално јасну слику тога ко ће бити сигуран путник за Гранаду.

Кошарка 20.08.2014 | 10:30

Од 6. јуна, када је Ђорђевић објавио шири списак од чак 29 имена, до данашњег дана, јато Орлова сведено је на свега 15 имена, док су због повреда накнадне позиве добили су још и Рашко Катић и Милош Милисављевић...

У наредним данима листа ће бити краћа за још три имена. Нажалост, огроман удео у скрајању финалног списка за Светски куп (30. август - 14. септембар) имаће повреде, које су из тима већ елиминисале Немању Дангубића, Владимира Лучића, Василија Мицића, Огњена Кузмића... Док су на листи реконвалесцената Немања Недовић, Ненад Крстић и Милош Теодосић.

Експлозивног бека имали смо прилику да видимо у само два сусрета - са Б тимом Србије и Босном и Херцеговином, на којој је и доживео повреду стопала. Судбина кошаркаша Голден Стејта још увек није позната, јер иако је добио зелено светло клуба да остане део тима, страх од погоршања повреде још увек постоји. Што је потврдио и тимски лекар, Драган Радовановић.
"Бол је прошлост и уколико не буде постојала опасност да се повреда погорша, мислим да ћу сигурно играти. Голден Стејт ми је дао дозволу да наступам за репрезентацију, што је у овом тренутку најважније, а за остало ћемо видети", недавно је поручио Недовић.

Ситуација са капитеном Крстићем је и даље јако озбиљна. Према сопственом признању, његови проблеми са коленом најозбиљнији су ове године, а учешће на Мундобаскету и даље је под великим знаком питања.
"Моје здравствено стање није најбоље. Колено је у лошем стању. Био сам и раније у оваквим ситуацијама. Ипак није без решења", рекао је Крстић.

Што се тиче Крлетовог заменика, Теа, очекује се да већ у наредних дан или два поново буде у погону, чиме би добио велику шансу да се максимално припреми за предстојеће изазове.

Јасно је да би губитак поменутог трилинга био огроман ударац за наш тим, којем очајнички фале овакви профили играча... Бек готово савршених физичких предиспозиција, са више него добром "прангијом", капитен и носилац игре нашег тима годинама уназад и организатор игре, чија нам је луцидност потребна више него икада пре.

Што се остатка екипе тиче, стање је прилично добро. Орлови су у досадашњем делу припрема одиграли девет утакмица - једну у Нишу са Б селекцијом наше земље, потом и три турнира (Трст, По, Београд). Из којих су наши најбољи кошаркаши однели чак седам победа (Б тим Србије, БиХ, Канада, Хрватска, Француска, Аргентина, Турска) и два пораза (Италија, Грчка).

После досадашњих издања јасно да Србији јако фали организатор игре и још један добар шутер. Физички стојимо јако добро, а игра нам из утакмице у утакмицу постаје све боља. Ипак, има ту још доста тога на чему тим мора да поради. Поред минута изврсне, готово перфектне игре на обе половине, дешавали су се и велики падови, због којих је Ђорђевић неретко јавно показивао своје незадовољство. А то је и те како било приметно на готово свим дуелима који су Орлови одиграли до сада.

Играчки, овај тим је препун позитивних изненађења. После четири године вратио се Мирослав Радуљица, који је до сада показао да ће бити право оружје Србије под обручима. Иако није био прво решење, Рашко Катић је још једном запушио уста критичарима и са неколико сасвим солидних партија подсетио да може бити од користи нашем тиму.

Марко Симоновић је све одушевио рафалним паљбама, посебно на турниру у Поу. Стефан Јовић и његов имењак Бирчевић имали својих пет минута славе, а можда и највише показали су у Београду. Никола Калинић је очигледно доста радио и на офанзиви, па се на њега озбиљније може рачунати и у решавању нападачких задатака...

Лука Митровић је превалио велики пут од тешке повреде колена и све бољим играма које пружа ставио до знања да се неће тако лако одрећи места у авиону за Гранаду. Богдан Богдановић, Немања Бјелица и Стефан Марковић витални су део овог састава и од њих се, посебно од тандема Фенербахчеа, можда и највише очекује.

Владимир Мицов још увек није сто одсто спреман за изазове, док је Владимир Штимац био стандардног учинка. Излишно је помињати Теа и Крлета, чији су квалитети надалеко познати, али је и даље питање колико ће времена имати за припрему.

Можда највећа енигма је Милош Милисављевић. Млади бек суботичког Спартака, који је недавно стигао као замена за Недовића, није имао простора за игру и практично се од њега очекује да постане будућност наше репрезентативне кошарке. Не и садашњост.

После освојеног турнира "Ачибадем трофеј Београда", до објављивања коначног списка Србија ће имати још две завршне утакмице - обе са Новим Зеландом. Једна ће бити одиграна 21. августа у Вршцу, а генералка је заказана три дана касније, у хали Пионир.