Лијек против еболе постоји, али га не желе произвести

Вирусом еболе који се шири по западној Африци до сада је заражено најмање 2 127 особа. Умрло их је најмање 1 145. А све то могло је бити избјегнуто, тврди Ли Филипс у тексту који је у часопису Џекобин објављен под насловом "Политичка економија еболе".

У уводу свог текста Филипс се користи, како каже, сасвим погођеном спрдњом сатиричног портала Унион. Наслов текста којег је Унион објавио крајем прошлог мјесеца гласио је "Стручњаци тврде: Од вакцине против еболе дијели нас барем још 50 бијелаца".

Против еболе постоје експерименталне вакцине и лијекови који би релативно брзо могли бити спремни за употррбу. Међутим, фармацеутске компаније не улажу претјерану количину труда у борбу против болести која, барем за сада, погађа тек најсиромашнији, и већином црначки, свјетски континент.

"Да су људи који су заражени еболом бијели, проблем би био ријешен", тврди Ли Филипс.

Џереми Ферар, канадски специјалиста за инфективне болести, у недавном је интервјуу  подсјетио на несрећу која се 2009. године догодила у лабораторији у Њемачкој, а након које је од еболе оболио њемачки научник. Одмах му је из Канаде допремљена експериментална вакцина против еболе коју су развили тамошњи љекари, чиме му је спашен живот.

"Проблем еболе се не рјешава због тога што се на рјешењу проблема еболе не може зарадити. То је непрофитабилна болест", тврди Филипс који истиче да је ебола од 1976. године, када је први пут забиљежена, усмртила 2 400 људи, већином Африканаца.

"Велике фармацеутске компаније знају да је тржиште за борбу против еболе минијатурно, а трошак развоја лијекова значајан", пише Филипс, те истиче да су научници у задњих десет година постигли огромне напретке у борби против ове смртоносне болести. Лијекови који могу помоћи пацијентима зараженима вирусом еболе практично постоје, али фармацеутске компаније до сада нису исказале интерес за њихову производњу.

Ентони Фауци, директор америчког Националног института за алергије и инфективне болести, посљедњих недјеља у медијима упозорава да научнике милиметри дијеле од ваксине против еболе, али никако не могу обезбједити потребна средства да свој рад приведу крају.

"Имамо људске кандидате, вакцине смо користили на мајмунима, резултати су обећавајући, али фармацеутске компаније немају довољно подстицаја да уложе средства у израду ваксине против болести која узрокује мање епидемије сваких тридесет или четрдесет година", изјавио је Фауци.

"Епидемије еболе захваћају најсиромашније заједнице на свијету. Иако изазивају велику количину медијске пажње, ријетко се ишта догоди. Ако посматрате ситуацију из перспективе фармацеутских компанија, јасно вам је да нема претјераног интереса да се вакцина против еболе проведе кроз три обвезне фазе тестирања и створи се ваксина која је потребна тек десетинама хиљада или евентуално стотинама хиљада људи", каже научник из лабораторијр за биомедицинско истраживање у Перуу.

На тај проблем отворено упозорава и Џон Ештон, директор британског Завода за јавно здравство, који је у дневном листу Индепендент објавио текст у којем оштро прозива фармацеутску индустрију због "недостатка воље да инвестира у истраживања која ће резултирати лијековима и вакцинама против еболе".

"Фармацеутска индустрија не жели се упустити у борбу против еболе зато што је број потенцијалних жртава, из њиховог угла гледања, јако мален и не оправдава такву инвестицију. Ради се о моралном банкроту капиталистичког дјеловања у одсуству етичких и друштвених оквира", поручио је Ештон.

Филипс тврди да ширење вируса еболе у Африци није једини случај који илуструје како се неодговорност фармацеутске индустрије плаћа људским животима. Исти је случај, пише Филипс, и са антибиотицима у које се није улагало готово тридесет година. Због непостојања нових антибиотика и еволуције микроорганизама који су постали отпорни на антибиотике којима тренутно располажемо, људска врста  ће кроз двадесет година остати без лијекова за третирање свакодневних инфекција, упозоравају љекари. Подсјећамо, прије открића антибиотика управо су бактеријске инфекције биле међу најчешћим узроцима смрти.

Свјетска здравствена организација упозорила је на опасност од ширења бактеријских инфекција управо због непостојања одговарајућих антибиотика. Међутим, фармацеутске компаније отворено признају да им се не исплати улагати у развој нових лијекова које ће људи користити тек у ријетким и неочекиваним ситуацијама. Израда сваког новог антибиотика, тврде из фармацеутске индустрије, кошта их око 870 милиона долара, што је трошак који се, према резоновању фармацеутске индустрије, не може оправдати стотинама или хиљадама људских жртава.

Према извјешћу америчког Центра за контролу заразних болести сваке године два милиона људи се зарази бактеријама које су отпорне на антибиотике. Од тог броја умре их око 23 хиљаде.