Ивана обећава: Скочићу преко 7 метара!

Нисам славила много, јер нисам завршила мисију. Подршка вереника и млађег брата са трибина ми је баш значила – каже сребрна Српкиња са ЕП у Цириху.

Остали спортови 15.08.2014 | 20:15

Две светске бронзе у џепу, а европско сребро око врата. Степеник више на постољу. Могао је да буде и онај највиши. Грешком је Ивана Шпановић на церемонији доделе медаља данас кренула ка месту резервисаном за златну Францускињу Елоиз Лесур. Насмејала се и стала десно од велике ривалке, док су јој из српског тима кроз шалу добацивали да се ипак попне на прво.

“Марсељеза” је загрмела на “Лецигрунду”, а вицешампионка Европе у скоку удаљ је дубоко удахнула. Мало је недостајало да се у Цириху интонира “Боже правде”. Свега четири центиметара. Али, сребрна медаља за Ивану не представља утешну награду, већ подстрек да скоћи још даље. Много даље од тих Лесурових 6,85. Српска рекордерка жели да лети седам метара и жели то одмах, већ на следећем такмичењу.

- Не знате какав је осећај кад освојите овако важну медаљу, а не можете ни да прославите како треба. Нити да бодрите своје другаре до краја Шампионата. Нисам завршила сезону, нити своју мисију за ову годину, па сам морала одмах да се вратим у Србију – причала је Шпановићева за “Новости” док је чекала транспорт до аеродрома у Цириху.

Краљица српске атлетике изгледала је свеже и одморно, као да би ту испред “Лецигрунда”, нашминкана и сређена, са букетом цвећа у рукама и сребрним комадом накита око врата, могла да одради тренинг.

- Кратко смо прославили у хотелу, нисам смела да пореметим ритам спавања и одмора, јер ме очекују још два митинга Дијамантске лиге и наступ за репрезентацију Европе на Купу света. Дакле, имам још три покушаја да прескочим седам метара. То ми је жеља до краја сезоне. Једино то нисам успела да остварим ове године – ко о чему, Ивана о атлетици.

Не даје себи одушка ни када јој је допуштено да “залије” успехе. Бар на једно вече. Европској вицешампионки је довољно што је била у кругу вољених.

- Вереник је дошао да ме бодри у финалу. Млађи брат такође, он ме је први пут гледао на великом такмичењу и донео ми је срећу. Стигли су и пријатељи из Србије, много људи ме је бодрило на трибинама. Захвална сам им на сваком аплаузу и речима подршке. Чула сам их, били су веома гласни – насмејала се хероина Зрењанина, Новог Сада и целе Србије.

Нема времена сад ни за дочеке, пријеме, једино је битно да се сваки тренинг одради максимално.

- Стварно мислим да могу ове сезоне да прескочим седам метара и да освојим Дијамантску лигу, што би било равно европском сребру. Ако не и више. Могла сам и у финалу ЕП да срушим рекорд, али услови су заиста били катастрофални. Али, 28. августа најављују лепше време – призива срећу друга у генералном пласману елитног такмичења, вицешампионка Европе, трећа на свету, прва на ранг-листи статистичног портала Алл-атхлетицс и такмичарка која ће сигурно прескочити седам метара.

Питање је дана. Можда већ за две недеље у Цириху.

Шта је српској рекордерки потребно да прескочи седам метара? Има технику, има снагу, у животној је форми...
- Морам да радим још на самом приступу такмичења. Да не брзам. То ме је и на овом европском коштало злата. Толико пута све перфектно урадим на тренингу и онда ме емоције понесу. Жеља ме помене и онда погрешим. Кад до усавршним, неће бити проблема.

Ивана ће крај малог екрана испратити колеге из репрезентације.
- Много ми је жао што нећу моћи да их бодрим уживо, али верујем у њих. Знам да могу да донесу још медаља. Неописиво ми је криво што Колашинац није успео. Иако смо се кладили ко ће пре да оствари зацртани циљ. Да ли ја да прескочим седам метара или он да баци куглу даље од 21 метра. Чим прескочим, даће ми да провозам ауто који се мени много свиђа, а он никоме не да да га вози. Не сећам се шта је он мени тражио, али испунићу опкладу, само нека баци ту куглу преко 21 – надмеће се лепа Српкиња са стаменим асом.