Јелача: Ошамарила сам се, па бацила до медаље!

Колико сам бацила? Нисам ни видела, чула сам само вриску на нашој трибини – код српских извештача се сребрна Јелача информисала о највећем успеху у каријери.

Остали спортови 15.08.2014 | 19:30

Вулканска ерупција одушевљења на стадиону “Лецигрунд” се наставља! Лаву емоција покренула је Ивана Шпановић освајањем сребра, а спектакуларан “афтерпарти” вечерас је приредила Татјана Јелача, чије је копље летело небу под облаке, до новог државног рекорда и титуле вицешампионке Европе – 64,21! Друга медаља за Србију на 22. Европском првенству у Цириху, а прва сениорска за јуниорску шампионку Старог континента из 2009. године.

Чак метар и 53 центиметара је луцидна Српкиња надмашила сопствени најбољи резултат којим се прошле године пласирала у финале Светског првенства. Три серије је бацала преко 60 метара, а онда је у четвртој потпуно “откачила”.

Дрхтала је чак и светска рекордерка и двострука узастопна олимпијска победница Барбара Шпотакова. Чехиња је брже-боље заврљачила реквизит 20 центиметара даље и капарисала злато, али било је битно само да Немица Линда Стахл остане на 63,91.

- Колико сам бацила? Нисам ни видела, чула сам само вриску на нашој трибини – код српских извештача се Јелача информисала о највећем успеху у каријери. - Мислила сам да могу да се ушуњам у борбу за бронзу. Оне су све олимпијске победнице, освајачице медаља на европским, светским првенствима. Питај бога шта су све.

Када је Татјана чула колико је бацила, није била изненађена.

- Уочи пете серије помислила сам: “То је то. Немаш шта да изгубиш”. Ударила сам себи два шамара и рекла: “Има да га бациш до медаље”. Зар да четири серије вежем преко 60 метара и да се зауставим на 62,31? Па, у Москви сам забележила скоро 63 метра, а нисам се ни разбудила била, у јутарњем термину ми је то пошло за руком – присећала се Јелача.

Звезда је рођена. На стадиону је добила више овација од прекаљене Шпотакове, за коју сви већ знају да ће бити најбоља. Тражила се свежа крв, а видно расположена и растерећена Српкиња кокетирала је са публиком, дизала је навијаче на ноге и понашањем и хицима.

- Само треба бити опуштен и насмејан. Такви смо сви у тиму. Зато очекујем још медаља. Барем још две, али да не стављам сад колеге под притисак... Ми Срби имамо нешто што нико од ових Немаца, Француза и осталих немају. Кад зајунимо да остваримо нешто, нико нам ништа не може – добацила је Јелача док су покушавали да је одведу на конференцију за медије са осталим освајачима медаља.

Два одличја за Србију, а тек је три дана прошло. А, још финалне трке нису истрчали Емир Бекрић и Амела Терзић. Татјану су сви најављивали као једно од изненађења Шампионата.

- То су говорили моји најближи пријатељи из репрезентације који су знали колико добро радим и тренирам, колике су ми даљине. Све је дошло на своје. Веровала сам у себе. Нисам ништа говорила, најављивала, обећавала. Ћутала сам и радила. И резултат је дошао баш онда када сам очекивала – закључила је Јелача, нови члан клуба освајача сениорских одличја.

Већина чланова српског тима појурила је Татјани у загрљај по завршетку финала, али први је до ње дошао дечко Бојан Мирковић. Изљубио ју је, па су онда остали дошли до ред.
- Он ми је велика подршка. Живи у Франкфурту па сам била код њега неко време да се мало опустим и променим средину. Имала сам врхунске услове ове године, хвала свима који су били уз мене – нагласила је Јелача.