Поплава конкурса за нове чиновнике

Агенција за државну службу БиХ затрпана је конкурсима за пријем нових службеника и сарадника у институцијама БиХ иако већ прегломазни чиновнички апарат броји више од 22.000 радника.

У посљедње вријеме су ријетке сједнице Савјета министара БиХ на чијем дневном реду није било додатног запошљавања чиновника.

У пракси се показало да су тврдње да ће због кризе бити замрзнуто запошљавање у администрацији, изузев у хитним случајевима, биле само представа за јавност.

Агенција за државну службу БиХ је од почетка године расписала више од 30 конкурса за попуњавање мјеста у институцијама БиХ. На основу тих конкурса и оних који су расписани лани, а реализовани ове године, на буџет институција БиХ дошло је нових 150 службеника и сарадника.

Да се та пракса наставља показују подаци да су тренутно отворена три конкурса за попуњавање шест радних мјеста у чиновничком апарату на нивоу БиХ, док су у току процедуре за још 33 на основу којих би посао требало да добије 68 особа.

Попуњавање административних редова наишло је на подршку и у Савјету министара БиХ, који је задужен за сва именовања. На посљедњој сједници, одржаној крајем јула, дали су зелено свјетло за четири одлуке о запошљавању. Министри су на тој сједници прихватили приједлог одлуке о одобравању додатног запошљавања у Одбору државне службе за жалбе, Фонду за повратак и министарствима цивилних послова и правде БиХ.

Новац за те намјене одобрен је из буџетске резерве иако та средства нису намијењена за плате у институцијама и агенцијама. Из текуће резерве је због запошљавања 36 особа издвојено око 317.000 КМ.

Замјеник предсједавајућег Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ Бошко Томић рекао је да је на нивоу БиХ потребно урадити озбиљну анализу како би било утврђено које су институције потребне и колики је оптималан број радника.

“Превише институција и државних службеника је само једна од накарадних слика ове земље. Државни апарат који броји више од 22.000 службеника, енормни износи за њихове плате и накнаде и други издаци због бројности институција постају све већи терет за буџет ове земље који је, ионако, већином потрошачки. Зато се мора видјети које институције служе само за ухљебљење кадрова”, рекао је Томић.

Програмски директор Центра за истраживање и студије ГЕА из Бањалуке Огњен Ђукић рекао је да није добро што се повећава број запослених у администрацији.

“Број запослених у јавном сектору у односу на укупан број запослених у БиХ је изузетно висок за разлику од земаља региона и Европе”, истакао је Ђукић.

Додао је да је један од разлога повећања притиска за запошљавање у јавном сектору тај што су плате значајно веће него у приватном сектору.

“Просјечна плата у јавном сектору је до 60 одсто већа у односу на приватни, а да не говоримо о условима рада, тако да постоји притисак за додатно запошљавање. То није добро јер се младима шаљу лоши сигнали и они траже запослење у администрацији. То дестимулише запошљавање у приватном сектору и развој предузетништва”, казао је Ђукић и додао да плате у јавном и приватном сектору треба да буду уједначене, односно да рачуновођа у јавном сектору треба да буде исто плаћен као рачуновођа у приватном.

Извјештај о извршењу буџета институција БиХ за прва три мјесеца ове године је показао да је за бруто плате и накнаде запослених потрошено 154,5 милиона КМ. За бруто плате и накнаде запослених лани је отишло 516,8 милиона, а за накнаде њихових трошкова 109,4 милиона марака.

Прошлогодишње извршење буџета је показало да је на нивоу БиХ на крају године било запослено 40 радника више у односу на претходну годину. Таква слика је, како се наводи, дјелимично умањила ефекат укупног смањења плата у три мјесеца ове године захваљујући којем је уштеђено само 700.000 марака.

На крају прошле године институције БиХ су имале 22.214 запослених. Највише радника прошле године је стигло у Тужилаштво БиХ - 37, Суд БиХ је примио 34, Агенција за истраге и заштиту 32, Управа за индиректно опорезивање 16, а нови службеници дошли су и у Предсједништво БиХ и разне агенције.

Највише запослених имало је Министарство одбране - 9.906, у Управи за индиректно опорезивање је радило 2.447, Граничној полицији 2.244, Дирекцији за координацију полицијских тијела 817 и Агенцији за истраге и заштиту 736 особа.

На крају прошле године 19 институција имало је више радника у односу на пројекцију за ту годину. Међу њима су Тужилаштво, Суд, Служба за заједничке послове институција, Обавјештајно-безбједносна агенција, Агенција за заштиту тајних података, Центар за информисање и признавање докумената из области високог образовања.