19 година од хрватске акције “Олуја”

На данашњи дан навршава се 19 година од када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на Републику Српску Крајину /РСК/, током које су погинула и нестала 1.853 Србина, а протјерано најмање 220.000 становника РСК.

Република Српска 04.08.2014 | 08:34

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори "Југ" и "Сјевер", као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном разрјешењу.

Међу страдалима, према подацима "Веритаса", налази се 1.196 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Према подацима "Веритаса", од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 951 лица, док се на евиденцији несталих још воде 894 особе, међу којима је 632 цивила, од чега 315 жена.

У операцији "Олуја" учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа одбране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

У акцији "Маестрал", која је била продужетак "Олује", хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом такозване Армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника са подручја 13 општина у БиХ.

Одлука о почетку акције "Олуја" је на приједлог тадашњег команданта сектора "Југ" хрватског генерала Анте Готовине, донесена на Брионима 31. јула 1995. године.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман јасно је дефинисао циљ операције, поручивши да треба нанијети "такве ударце Србима да практично нестану с ових простора".

У првостепеној пресуди Хашког трибунала у априлу 2011. било је оцијењено да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима.

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. године, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора.

Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Акција "Олуја" налази и пред Међународним судом правде у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије, о чему је главни претрес одржан у Палати правде у Хагу од 3. марта до 1. априла ове године.

Србија у контратужби инсистира да током ратова деведесетих година 20. вијека на подручју Хрватске, односно бивше РСК, искључиво акција "Олуја" може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН о спречавању и кажњавању геноцида.

Документационо информациони центар "Веритас" очекује да ће Међународни суд правде у Хагу у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије пресудити да је Хрватска током и након операције "Олуја" починила геноцид над крајишким Србима.

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као "дан побједе и домовинске захвалности".