Боба Ковач са Ираном хит Светске лиге!

И даље верујем само у рад. Али и добро знам да без врхунских играча нема ни резултата, каже бивши српски одбојкаш, данас један од најцењенијих тренера у свету.

Остали спортови 03.08.2014 | 14:15

Слободан Ковач често воли да каже да успех не долази преко ноћи. Славни одбојкаш, данас један од најцењенијих тренера у свету, када је пре неколико месеци преузео Иран рекао је да „без мукотрпног рада нема успеха“. Није веровао да ће се са прваком Азије експресно винути да четвртог места у Светској лиги и „преко ноћи“ постати један од најпопуларнијих људи у Ирану.

- И даље верујем само у рад. Али и добро знам да без врхунских играча нема ни резултата. Уколико у тиму немам праве одбојкаше могу да радим до изнемоглости, успеха неће бити. Како сам екипу преузео у мају, радили смо у ходу, на почетку доста тога није функционисало. Морали смо да будемо много бољи - у телефонском разговору прича Ковач.

* И поред свих проблема остварили сте историјски резултат?

- Зато и морам да будем задовољан. Први пут смо се пласирали на Ф6 Светске лиге, преживели смо страшну групу са Бразилом и Русијом, стигли у полуфинале и тешили се четвртим местом.

* Неколико пута надиграли сте Бразил?

- У групи смо били још са Италијом и Пољском и једини смо савладали комплетни Бразил и на његовом терену и у Техерану. На Ф6 смо дошли без првог коректора па сам променио стил игре, изгубили смо од Русије, али савладали светске прваке. Ипак, морам да будем искрен и да кажем да су Бразилци калкулисали, јер су хтели да избаце Русе.

* Веома сте популарни у Ирану?

- Оног тренутка када су фудбалери завршили учешће на СП у Бразилу постали смо спорт број један. Последња три викенда одиграли смо код куће и владала је еуфорија. Они су веома ватрени и понекад то постане непријатно, јер немате мира ни у маркету, кафићу... Али, сами смо тражили популарност, често сам се питао како је бити у кожи фудбалера, кошаркаша... Популарност, ипак, говори да се добро ради.

* Да ли сте од почетка имали притисак?

- Нормално. Наследио сам једног Хулија Веласка, који их је довео до титуле првака Азије. Стално су играли добро, често побеђивали. Никад није лако наследити најбољег, сви су скептични, питају се да ли си права замена. Сада је све другачије. Постоји притисак и што се тиче резултата. Они су веома поносан народ, мисле да треба да буду први у свему. То је врло тешко и зато сам рекао да идемо корак по корак, да ништа не може преко ноћи.

* Сада лакше дишете?

- Донекле. Успех Ирана подсетио ме је на подвиг Југославије на Олимпијским играма 1996. у Атланти, када је освојена бронза. То је тада у свету доживљено као невероватан резултат. Исто је и са Ираном. Има и злурадих коментара, кажу, Светска лига није толико важна као СП. Било би нелогично да сам запоставио Лигу, јер се трудим да на сваком такмичењу имам резултат

* Нови испит је СП у Пољској?

- Иран има добру репрезентацију. Неколико играча припадају светском врху, многи клубови желе их код себе, али они немају разлога да иду, јер су овде добро плаћени. Ту је и неколико младих, интересантних одбојкаша. Али, у веома тешкој смо групи и успех је пласман у другу фазу, где се спајамо са групом у којој је Србија.

* У Италији сте направили подвиг са Перуђом, звала вас је Маћерата, да ли сте се пребрзо одлучили за Иран?

- Све гледам из угла професионалца. Услове које имам у Ирану не бих имао ни у једном клубу. Све је врхунски организовано, под конац, што не може да обезбеди ниједан клуб. Уосталом, када сам преговарао са Перуђом Атанасијевић је био на излазним вратима, јер је имао потписан предуговор са Јапанцима. Мислило се да било ког играча да доведу играће добро под мојом командом. А желели су више, што није било реално. Маћерата је звала три дана после Ирана. Можда бих тада био у недоумици.

* Чији сте ђак?
- У Италији сам имао велику помоћ Горана Вујевића и Немање Петрића. Увек сам се ослањао на наше играче. Сматрам да ако човек хоће да напредује, мора да учи од најбољих. Упијао сам све од Томића, Немеца, Гајића. Скоро 20 година сам био у Италији, тако да сам доста тога покупио из њихове школе, која је најбоља.

* Велики утицај на стварање иранске репрезентације имао је наш Јовица Цветковић?
- Они помињу Веласка, а екипу је селектирао Цветковић, који је са кадетима био два пута првак света. Пре Веласка на клупи је био и Зоран Гајић, тако да је очигледан утицај наше школе. Уосталом, када нас је недавно посетио Јовица, били су пресрећни - истиче Ковач.

* Средином маја први пут сте водили тим против Србије?
- То је катастрофа. Мислио сам, професионалац сам, али нисам очекивао да ће ми бити тако тешко. Нисам могао да верујем ко је са друге стране мреже. Морам да се трудим да моја екипа игра најбоље што може, а, опет, стално се питам како против Србије.

* Србија на Светском првенству?
- Не бих волео ни да сам у кожи селектора Игора Колаковића. Има толико квалитетних одбојкаша да је тешко изабрати 14, а камоли прву поставу. Сматрам да Србија може много на СП али не желим да им стварам додатан притисак, јер много фактора утиче на резултат - признаје Ковач.