Дејан Савић анализира злато са ЕП

Селектор ватерполиста открива и мање познате детаље на путу до континенталног трона: Основна поука шампионата је оно што смо прошли у мечу са Црном Гором. Једини пут сам се уплашио у финалу СЛ.

Остали спортови 31.07.2014 | 15:30

Одакле је изникло злато? Из поплава пролетос, из рада, из вере. Дејан Савић, селектор репрезентације Србије, шампиона Европе, за „Спорт” је открио и мање познате детаље тријумфалног пута до европског трона.

- Све се, некако, променило пролетос, када је Србија била погођена поплавама. Почетак наших припрема обележила је та катастрофа. Под јаким утиском свега што се десило, отишли смо на припреме у САД. Тамо смо одиграли три утакмице, и све три су биле хуманитарног карактера - каже Савић.

Претходно смо разговарали, очи у очи, када је у савезу владало безвлашће. Поплава је, много пре Србије, погодила и ВСС.

- Мало ко зна позадину свега што се дешавало 2013. У међувремену, добили смо новог председника, потпуно нову организацију, све оно што нам је недостајало претходног лета.

У таквом, новом амбијенту, сте наставили припреме?

- Као спаринг партнери, дошле су нам екипе Аустралије и Русије. Све је било идеално, осим експеримента са новим правилима. Ствосрили смо добру базу за финални турнир Светске лиге у Дубаију.

Тамо је надмоћно освојено прво место.

- Отишли смо у Емирате, мислећи на Европско првенство у Будимпешти. Основни такмичарски циљ био је да изборимо пласман на Светско првенство у Казању, догодине, и то смо остварили, пласманом у финале.

Тада је уследило неочекивано.

- У финалу, против Мађарске, одиграли смо феноменално. И, ту долазимо до проблема. Тада, у Дубаију, догодио се први и једини моменат када сам се уплашио. Победили смо и играли убедљиво. Бојао сам се да је било прерано. Јер, не заборавимо, у припреме смо ушли са петорицом који су играли завршни турнир Лиге шампиона. Људи су били потпуно „исцеђени”.

Снага је враћена на припремама у Суботици. Турнир у Атини био је генерална проба пред ЕП. А, онда је дошао главни циљ сезоне, шампионат Европе у земљи ватерпола.

- Знали смо какву групу имамо и многи су били склони да помисле да циљамо прво место у групи. Сви, али буквално сви људи из ватерпола су говорили да нам је најбитнији меч онај у трећем колу, против Мађарске. Нисам делио такво мишљење. Напротив, сматрао сам да су нам најважнији дуели они са Хрватском и Шпанијом.

Сумња у моћ српског састава појавила се код многих управо у мечу са домаћином.

- Лоше смо ушли у утакмицу, играли врло слабо са човеком више и заслужено смо изгубили. Мађари су ризиковали, провоцирали искључења. Тада нисмо били довољно спремни да то искористимо.

Ни меч са Хрватском није донео значајнији помак?

- Јесте, али је тај помак био резултатски недовољан. Дошли смо у ситуацију да се за пролаз боримо са Шпанијом, а то никако нисмо желели. Одиграли смо солидно, пребродили притисак, победили и показали да се подижемо.

Рекли сте да сте ризиковали са спремношћу екипе током прва фазе. Због чега?

- Имао сам петорицу сасвим потрошених играча и нисам могао да спремим цео тим на исти начин. Објаснио сам изабраницима да нису сви на истом нивоу. Били смо принуђени да сваком играчу приђемо на посебан начин током припрема.

Грчка је у четвртфиналу побеђена без проблема, иако је важила за изненађење првенства. На реду су били Црногорци.

- Рекао сам и пре првенства да је Грчка потенцијално изненађење, али је приступ мечу био на врхунском нивоу. У полуфиналу, напротив, почели смо врло лоше. Били смо у шоку. Вером у себе, успели смо да остваримо преокрет и велику победу.

Шта сте говорили играчима у тренуцима када је све изгледало изгубљено?

- Не сећам се, али није ни важно, из мог угла гледања. Оног момента када су момци у базену почели позитивно да комуницирају, тада је пронађена добитна формула. Поука са такмичења не треба да буде игра у финалу, него све што смо прошли у полуфиналу.

Кажу да Мађари нису могли да нас победе два пута, чак ни на њиховом базену. Изгледа да сте им то пластично показали у финалу?

- Утакмица у групи са њима била је једина коју смо одгледали на снимцима, када је реч о лошим стварима. Видели смо где смо грешили и где нисмо користили шансе. Притисак је био на противнику, имали смо наспрам себе 13 Мађара у води у 8.000 људи на трибинама. Рекао сам играчима да уживају у великом финалу, на великом месту, пред великом публиком.

Остало је историја. Али, било је и критичних момената финала?

- Први пут сам хтео да позовем тајм-аут када смо водили 6:1. Одустао сам, тек када сам видео колико је остало до краја друге четвртине. Уместо целом тиму, говорио сам играчима на клупи.

Шта сте им рекли?

- Да никако не сме да нам се догоди пример Црне Горе. На срећу, Мађари ништа нису мењали у начину игре. То нам је ишло на руку и победа је била неминовна. Али, и сада мислим да је требало да затражим тајм-аут.

Прошле године седми на свету, сада прваци Европе. Поука?

- Да се разумемо, ово што смо учинили у Будимпешти је велики успех. Али, ово злато нипошто не сме да нас опије. Ово је само степеник ка главном циљу, а то је бар финале на Играма у Рију. Најпре нас чека изузетна битка на Светрском првенству у Казању, следећег лета. Ту нам је превасходни задатак да се директно пласираммо за Олимпијске игре. Очекује нас и ЕП у Београду, у јануару 2016. И то је пролазни циљ до Рија, али у нашој земљи треба да покажемо врхунско умеће и способност.

Има ли постигнути резултат далескосежни значај?

- Надам се да ће све ово што смо учинили у Будимпешти да пробуди људе у свету спорта, а и шире, да помогну ватерполу. Верујем да је ово злато знак изласка из кризе у којој се налазимо. Добили смо праве људе у организацији ватерпола и спорта уопште, министра Вање Удовичића, председника Спортског савеза Србије Александра Шоштара, градског секретара за спорт Славка Гака, председника ВСС Милорада Кривокапића, извршног директора Зорана Аврамовића, генералног секретара савеза Немању Маријана.

Шта све можете заједно?

- То је тим који може да оствари све што сам рекао.

Многи су склони да се закуну како је Савићев потез лета било увођење Бранислава Митровића на гол уочи последње четвртине меча са Црном Гором.

- Рекао сам му да се загреје већ у другој четвртини. Био је спреман, ускочио је и одрадио маестрално. Гојко Пијетловић и он функционишу изузетно. Бодре један другог. Али, не мислим да је то одлучујући потез првенства.

Него?

- Долазак Владимира Вујасиновића у Будимпешту. То је потез шампионата. Он је својом појавом, ауторитетом, знањем, саветом и оштрим оком помогао стручном штабу, а верујем и играчима.

Супруга Бобана присуствовала је финалу у Мађарској престоници. Деца, кћи Данила и син Мане, навијали су код куће.

- Чувала их је бака. Били су у баде мантилима и капицама.

Ко је први честитао?

- Ух, не знам. Честитали су Југа Васовић, Дача Икодиновић, Петар Трбојевић, Аца Шапић, Александар Ћирић, Денис Шефик, Виктор Јеленић, Милош Секулић. Звали су ме ујак, браћа, сестре. Мајка и отац су гледали како су већ навикли, помогле су склопљене руке и таблете.

Како сте прославили титулу?
- Провеселио сам се на мој, уобичајен начин. Праву прославу сам преспавао. Десет ноћи нисам спавао како треба.
Кажу да сте раноранилац.
- Јесам, лежем касно, а устајем рано.
Како онда функционишете?
- На батерије...

Ни три дана нису прошла од супериорног освајања трона, а Савић је опет на радном месту.
- Очекује нас ФИНА Куп, од 19. до 24 августа у Алматију, у Казахстану. Синоћ смо одрадили први тренинг. Определили смо се за играче са ширег списка. Треба да добију шансу и да наставе да раде, како би били равноправни са „змајевима”.

Пре две године сте рекли да сте тренер „у плићаку”. Да ли је сада вода дошла дубље од чланака?
- Да, дошла је до пупка. Далеко од тога да преувеличавам, али могу да гледам себе са нешто мало већом диоптријом. У тренерском послу, надоградња је „мајка”. Разговарам са људима, унапређујем искуство у вођењу утакмица, знање у тактици и техници. Користе ми савети и критике. Али, само оне које имају смисла.

Познати сте као тренер који одржава пријатељски однос са играчима, али и тренер који ужива огроман ауторитет. - Са већином сам се борио у базену, имамо велике играчке тајне. Знате, ауторитет и поштовање увек треба да иду заједно. Осећам велико поштовање према играчима које водим.
Ипак, колико је велика заслуга вас и ваших сарадника.
- Не треба глорификовати стручни штаб, већ играче. Ту сам да прихватим све грешке и пуну одговорност.

Поражени у финалу нам нуде и јасан пут, како даље.
- У следећој сезони, чак 11 наших ватерполиста играће у иностранству и то је сурова реалност. Било би изузетно да се ти играчи у предолимпијској години врате у Србију. Није то ништа ново. Мађари су то радили у последња три од четири олимпијска циклуса. Три пута су били олимпијски шампиони.

Мађари су побрали похвале на рачун организације шампионата.
- Од детињства долазим на Маргит Сигет и сваки пут је феноменално. Имам став да свако велико такмичење треба да организују Мађарска, Хрватска и Србија. Знам да је то готово и теоретски немогуће, али те три земље највише поштују ватерполо спорт.