Dejan Savić analizira zlato sa EP

Selektor vaterpolista otkriva i manje poznate detalje na putu do kontinentalnog trona: Osnovna pouka šampionata je ono što smo prošli u meču sa Crnom Gorom. Jedini put sam se uplašio u finalu SL.

Ostali sportovi 31.07.2014 | 15:30

Odakle je izniklo zlato? Iz poplava proletos, iz rada, iz vere. Dejan Savić, selektor reprezentacije Srbije, šampiona Evrope, za „Sport” je otkrio i manje poznate detalje trijumfalnog puta do evropskog trona.

- Sve se, nekako, promenilo proletos, kada je Srbija bila pogođena poplavama. Početak naših priprema obeležila je ta katastrofa. Pod jakim utiskom svega što se desilo, otišli smo na pripreme u SAD. Tamo smo odigrali tri utakmice, i sve tri su bile humanitarnog karaktera - kaže Savić.

Prethodno smo razgovarali, oči u oči, kada je u savezu vladalo bezvlašće. Poplava je, mnogo pre Srbije, pogodila i VSS.

- Malo ko zna pozadinu svega što se dešavalo 2013. U međuvremenu, dobili smo novog predsednika, potpuno novu organizaciju, sve ono što nam je nedostajalo prethodnog leta.

U takvom, novom ambijentu, ste nastavili pripreme?

- Kao sparing partneri, došle su nam ekipe Australije i Rusije. Sve je bilo idealno, osim eksperimenta sa novim pravilima. Stvosrili smo dobru bazu za finalni turnir Svetske lige u Dubaiju.

Tamo je nadmoćno osvojeno prvo mesto.

- Otišli smo u Emirate, misleći na Evropsko prvenstvo u Budimpešti. Osnovni takmičarski cilj bio je da izborimo plasman na Svetsko prvenstvo u Kazanju, dogodine, i to smo ostvarili, plasmanom u finale.

Tada je usledilo neočekivano.

- U finalu, protiv Mađarske, odigrali smo fenomenalno. I, tu dolazimo do problema. Tada, u Dubaiju, dogodio se prvi i jedini momenat kada sam se uplašio. Pobedili smo i igrali ubedljivo. Bojao sam se da je bilo prerano. Jer, ne zaboravimo, u pripreme smo ušli sa petoricom koji su igrali završni turnir Lige šampiona. Ljudi su bili potpuno „isceđeni”.

Snaga je vraćena na pripremama u Subotici. Turnir u Atini bio je generalna proba pred EP. A, onda je došao glavni cilj sezone, šampionat Evrope u zemlji vaterpola.

- Znali smo kakvu grupu imamo i mnogi su bili skloni da pomisle da ciljamo prvo mesto u grupi. Svi, ali bukvalno svi ljudi iz vaterpola su govorili da nam je najbitniji meč onaj u trećem kolu, protiv Mađarske. Nisam delio takvo mišljenje. Naprotiv, smatrao sam da su nam najvažniji dueli oni sa Hrvatskom i Španijom.

Sumnja u moć srpskog sastava pojavila se kod mnogih upravo u meču sa domaćinom.

- Loše smo ušli u utakmicu, igrali vrlo slabo sa čovekom više i zasluženo smo izgubili. Mađari su rizikovali, provocirali isključenja. Tada nismo bili dovoljno spremni da to iskoristimo.

Ni meč sa Hrvatskom nije doneo značajniji pomak?

- Jeste, ali je taj pomak bio rezultatski nedovoljan. Došli smo u situaciju da se za prolaz borimo sa Španijom, a to nikako nismo želeli. Odigrali smo solidno, prebrodili pritisak, pobedili i pokazali da se podižemo.

Rekli ste da ste rizikovali sa spremnošću ekipe tokom prva faze. Zbog čega?

- Imao sam petoricu sasvim potrošenih igrača i nisam mogao da spremim ceo tim na isti način. Objasnio sam izabranicima da nisu svi na istom nivou. Bili smo prinuđeni da svakom igraču priđemo na poseban način tokom priprema.

Grčka je u četvrtfinalu pobeđena bez problema, iako je važila za iznenađenje prvenstva. Na redu su bili Crnogorci.

- Rekao sam i pre prvenstva da je Grčka potencijalno iznenađenje, ali je pristup meču bio na vrhunskom nivou. U polufinalu, naprotiv, počeli smo vrlo loše. Bili smo u šoku. Verom u sebe, uspeli smo da ostvarimo preokret i veliku pobedu.

Šta ste govorili igračima u trenucima kada je sve izgledalo izgubljeno?

- Ne sećam se, ali nije ni važno, iz mog ugla gledanja. Onog momenta kada su momci u bazenu počeli pozitivno da komuniciraju, tada je pronađena dobitna formula. Pouka sa takmičenja ne treba da bude igra u finalu, nego sve što smo prošli u polufinalu.

Kažu da Mađari nisu mogli da nas pobede dva puta, čak ni na njihovom bazenu. Izgleda da ste im to plastično pokazali u finalu?

- Utakmica u grupi sa njima bila je jedina koju smo odgledali na snimcima, kada je reč o lošim stvarima. Videli smo gde smo grešili i gde nismo koristili šanse. Pritisak je bio na protivniku, imali smo naspram sebe 13 Mađara u vodi u 8.000 ljudi na tribinama. Rekao sam igračima da uživaju u velikom finalu, na velikom mestu, pred velikom publikom.

Ostalo je istorija. Ali, bilo je i kritičnih momenata finala?

- Prvi put sam hteo da pozovem tajm-aut kada smo vodili 6:1. Odustao sam, tek kada sam video koliko je ostalo do kraja druge četvrtine. Umesto celom timu, govorio sam igračima na klupi.

Šta ste im rekli?

- Da nikako ne sme da nam se dogodi primer Crne Gore. Na sreću, Mađari ništa nisu menjali u načinu igre. To nam je išlo na ruku i pobeda je bila neminovna. Ali, i sada mislim da je trebalo da zatražim tajm-aut.

Prošle godine sedmi na svetu, sada prvaci Evrope. Pouka?

- Da se razumemo, ovo što smo učinili u Budimpešti je veliki uspeh. Ali, ovo zlato nipošto ne sme da nas opije. Ovo je samo stepenik ka glavnom cilju, a to je bar finale na Igrama u Riju. Najpre nas čeka izuzetna bitka na Svetrskom prvenstvu u Kazanju, sledećeg leta. Tu nam je prevashodni zadatak da se direktno plasirammo za Olimpijske igre. Očekuje nas i EP u Beogradu, u januaru 2016. I to je prolazni cilj do Rija, ali u našoj zemlji treba da pokažemo vrhunsko umeće i sposobnost.

Ima li postignuti rezultat daleskosežni značaj?

- Nadam se da će sve ovo što smo učinili u Budimpešti da probudi ljude u svetu sporta, a i šire, da pomognu vaterpolu. Verujem da je ovo zlato znak izlaska iz krize u kojoj se nalazimo. Dobili smo prave ljude u organizaciji vaterpola i sporta uopšte, ministra Vanje Udovičića, predsednika Sportskog saveza Srbije Aleksandra Šoštara, gradskog sekretara za sport Slavka Gaka, predsednika VSS Milorada Krivokapića, izvršnog direktora Zorana Avramovića, generalnog sekretara saveza Nemanju Marijana.

Šta sve možete zajedno?

- To je tim koji može da ostvari sve što sam rekao.

Mnogi su skloni da se zakunu kako je Savićev potez leta bilo uvođenje Branislava Mitrovića na gol uoči poslednje četvrtine meča sa Crnom Gorom.

- Rekao sam mu da se zagreje već u drugoj četvrtini. Bio je spreman, uskočio je i odradio maestralno. Gojko Pijetlović i on funkcionišu izuzetno. Bodre jedan drugog. Ali, ne mislim da je to odlučujući potez prvenstva.

Nego?

- Dolazak Vladimira Vujasinovića u Budimpeštu. To je potez šampionata. On je svojom pojavom, autoritetom, znanjem, savetom i oštrim okom pomogao stručnom štabu, a verujem i igračima.

Supruga Bobana prisustvovala je finalu u Mađarskoj prestonici. Deca, kći Danila i sin Mane, navijali su kod kuće.

- Čuvala ih je baka. Bili su u bade mantilima i kapicama.

Ko je prvi čestitao?

- Uh, ne znam. Čestitali su Juga Vasović, Dača Ikodinović, Petar Trbojević, Aca Šapić, Aleksandar Ćirić, Denis Šefik, Viktor Jelenić, Miloš Sekulić. Zvali su me ujak, braća, sestre. Majka i otac su gledali kako su već navikli, pomogle su sklopljene ruke i tablete.

Kako ste proslavili titulu?
- Proveselio sam se na moj, uobičajen način. Pravu proslavu sam prespavao. Deset noći nisam spavao kako treba.
Kažu da ste ranoranilac.
- Jesam, ležem kasno, a ustajem rano.
Kako onda funkcionišete?
- Na baterije...

Ni tri dana nisu prošla od superiornog osvajanja trona, a Savić je opet na radnom mestu.
- Očekuje nas FINA Kup, od 19. do 24 avgusta u Almatiju, u Kazahstanu. Sinoć smo odradili prvi trening. Opredelili smo se za igrače sa šireg spiska. Treba da dobiju šansu i da nastave da rade, kako bi bili ravnopravni sa „zmajevima”.

Pre dve godine ste rekli da ste trener „u plićaku”. Da li je sada voda došla dublje od članaka?
- Da, došla je do pupka. Daleko od toga da preuveličavam, ali mogu da gledam sebe sa nešto malo većom dioptrijom. U trenerskom poslu, nadogradnja je „majka”. Razgovaram sa ljudima, unapređujem iskustvo u vođenju utakmica, znanje u taktici i tehnici. Koriste mi saveti i kritike. Ali, samo one koje imaju smisla.

Poznati ste kao trener koji održava prijateljski odnos sa igračima, ali i trener koji uživa ogroman autoritet. - Sa većinom sam se borio u bazenu, imamo velike igračke tajne. Znate, autoritet i poštovanje uvek treba da idu zajedno. Osećam veliko poštovanje prema igračima koje vodim.
Ipak, koliko je velika zasluga vas i vaših saradnika.
- Ne treba glorifikovati stručni štab, već igrače. Tu sam da prihvatim sve greške i punu odgovornost.

Poraženi u finalu nam nude i jasan put, kako dalje.
- U sledećoj sezoni, čak 11 naših vaterpolista igraće u inostranstvu i to je surova realnost. Bilo bi izuzetno da se ti igrači u predolimpijskoj godini vrate u Srbiju. Nije to ništa novo. Mađari su to radili u poslednja tri od četiri olimpijska ciklusa. Tri puta su bili olimpijski šampioni.

Mađari su pobrali pohvale na račun organizacije šampionata.
- Od detinjstva dolazim na Margit Siget i svaki put je fenomenalno. Imam stav da svako veliko takmičenje treba da organizuju Mađarska, Hrvatska i Srbija. Znam da je to gotovo i teoretski nemoguće, ali te tri zemlje najviše poštuju vaterpolo sport.