Г(л)адни ревизор

Главни ревизор Душко Шњегота недавно је изјавио како планира ускоро потписати посебан протокол који ће ојачати сарадњу с полицијом и тужилаштвима, како би институције заједно боље рјешавале сва проблематична питања.

Република Српска 30.07.2014 | 08:05

Не потписује се протокол са неким кога контролишеш!!! А Шњегота, односно Главна служба за ревизију, контролише МУП РС. Бар би требало, али чини се да то није контрола, већ је ријеч о површним налазима ревизора, који никако, када је МУП РС, не задиру у суштину.

МУП-у стално слиједи позитиван извјештај, иако, на примјер, не плаћају осигурање за сопствене аутомобиле. Да не помињем бројне тендере који су крајње дискутабилни.

Као што се види из ревизорских извјештаја, Кабинет Предсједника, Генерални секретаријат Владе, Министарство трговине (незаконити милиони КМ за Андрићград, Робне резерве, Угоститељски сервис, Наоружање и војна опрема..., не зна се шта је прљавије, а све је у ресору тог министарства), Министарство за економске односе и регионални развој (прање пара преко РС представништава), имају позитивно мишљење. То се не смије дирати.

Упркос томе, Милорад Додик је у уском кругу људи изјавио да је Шњегота његова највећа грешка. Он га је директно поставио, као провјереног СНСД-овца (није Шњегота формално био у СНСД-у, јер рачуновође, па ни помоћник за рачуноводство, не могу бити у партијама, али је био послушник за вријеме док му је шеф био Александар Џомбић).

Међутим, након годину дана на мјесту главног ревизора, Шњегота је очигледно одлучио да је одрадио дуг и да дувају нови вјетрови, па се лагано почео окретати према опозицији, глумећи праведника. Али толико лагано, да је то готово непримјетно.

Још увијек је на нивоу ситних открића, не усуђује се радити праве ревизије.

Бомбастично износи релативно небитне ствари, на лукав начин, не дирајући у суштину, како би сутра могао рећи да је то помињао.

Типичан примјер је „Андрићград“ у који су скршени милиони, а Шњегота ниједне ријечи није изнио у вези стоструког лоповлука у том пројекту који се финансира и пере преко Министарства трговине и туризма. Зато се закачио Андрићевог института, зградице коју је Србија финансирала и који у принципу нема ништа са нашим буџетом. Али, Шњегота сутра може рећи да је „указивао“ на проблем у Вишеграду, само га нико није слушао. Тако он то ради. Врло префригано.

Уз све политичке игрице које игра, Шњегота изврсно и зарађује.

Када су јавно објављена примања директора у јавним предузећима прескочене су неке информације. Нису дата годишња примања министара и Главног ревизора Душка Шњеготе.

По картици из Пореске управе Шњегота је у прошлој години имао укупна примања у висини 110.000 км. Шњегота не може рећи да је толики новац (уз ревизорку плату која није мала, али није ни десет хиљада) зарадио на предавањима и Универзитету, јер је плата ванредног професора око 1.600 КМ. И то за пуни радни однос, што је неспојиво са његовим радним ангажманом као главног ревизора.

С друге стране, ако је ипак на уговор имао ангажмане на Универзитету, то би тек био директан сукоб интереса, јер су јавни универзитети установе у којима Главна служба за ревизију јавног сектора врши контроле.

Шњегота има и приватни књиговодствени биро ФИРЕРА. Шњегота, супруга му Бранка Милошевић Шњегота и свастика Гордана Милошевић су оснивачи, а свастика је и директор. Укупна зарада је око 330.000 КМ у последњих неколико година.

То још увијек није довољно за Шњеготина лична примања од 110.000 КМ само у 2013.  години. Било би интересантно видјети за које фирме Шњегота и фамилија воде књиговодство или раде ревизије! Под хитно треба урадити ревизију Ревизора.

Можда је зарада од 110.000 КМ дјелимично резултат и девизних дневница које главни ревизор остварује на егзотичним службеним путовањима (Пекинг, Беч, Хаг…). Интересантно, бивши главни ревизор Бошко Чеко је предност давао свом послу, а мање или никако се бавио међународним семинарима и конференцијама. Ваљда није уочавао посебну блискост кинеског и нашег рачуноводства и ревизије, изузев што је морално и материјално поштовао међународне стандарде, лијепо и уредно преведене на српски језик. Да их сви разумију.

Све је добро док у Главној служби има пара које је зарадио и оставио насљеднику бивши главни ревизор Бошко Чеко. А кад их нестане, можда ће и ревизија јавног сектора да се врати у своје двориште и ради оно за шта је добро плаћена.

Постављење Душка Шњеготе на мјесто главног ревизора од почетка је (оправдано) праћено бурним примједбама јавности, посебно по питању његове објективности. И непристрасности у тој улози, с обзиром да је на то мјесто дошао директно са функције помоћника министра финансија РС.

Значи, главни ревизор је у првој години свог мандата контролисао буџет у чијем креирању је и сам значајно учествовао. Да не би такав парадокс остао само на моралном нивоу, треба нагласити да је Шњегота у старту прекршио и “сопствени” Закон о ревизији (о Закону о сукобу интереса да се не говори), јер по том правном акту је јасно назначено да особе које су радиле у извршној власти најмање двије године не могу обављати послове ревизије.

Надаље, главни ревизор мора бити нестраначка личност, потпуно ван сваког политичког утицаја… што је још један парадокс, јер на мјесто помоћника министра финансија РС Шњегота ни у сну није могао доћи, ако није био у милости владајуће партије.

Блог Слободан Васковиц