Све се мијења, Србија је сила - шампион!

Могу да се мењају играчи, селектори, председници савеза, али навика да се освајају трофеји, изгледа, никад.

Остали спортови 28.07.2014 | 14:45

Очаравајући резултат српских ватерполиста у Будимпешти представља наставак нестварног и за неке друге спортове непојмљивог низа успеха, пошто је златна медаља са Европског првенства укупно 19. откако Делфини представљају само Србију.

Одбрањено је најсјајније одличје из Ајндховена пре две године, а још важније, употпуњена ризница великих остварења, јер су јунаци у води, после раздруживања од Црне Горе, успели да освоје три злата са европских шампионата (Београд 2006, Ајндховен 2012, Будимпешта 2014), по сребро (Малага 2008) и бронзу (Загреб 2010), затим на светским првенствима злато у Риму 2009. и сребро у Шангају 2001, да успут буду бронзани на Олимпијским играма (Пекинг 2008, Лондон 2012), да опточе пехар Светске лиге (седам пута, еј седам пута за осам година) и још два Светска купа приде!

А све то на крилима генерације која је пре 13 година, на истом пливалишту као синоћ, на том чувеном Маргет Сигету, разбила у полуфиналу Хрвате, а завршној борби потопила тада страшне Италијане (8:6) и послала у свет поруку о несаломивим момцима који овај спорт чине тако једноставним за гледање. Иако то често није.

Дакле, садашњи селектор Дејан Савић, па званично најбољи играч тог турнира Владимир Вујасиновић, а онда Александар Шапић, Александар Ћирић, Данило Икодиновић… И свако ко је после њих ускако у базен, било да је селектор Ненад Манојловић, Петар Поробић, Дејан Удовичић или емотивни Дејан Савић, радио је то тако неприметно и далеко од очију овдашње јавност често заборавне и неупућене где се, кад и за чије здравље игра неко велико такмичење. А онда израњао, давао голове, као рецимо садашњи министар Вања Удовичић и касније махао с балкона истом оном народу који, поштено је рећи, не зна ни како изгледа ових 13 хероја!

Зато, макар им запамтимо имена, пре него што дођу у Београд, попну се на балкон, да знамо кога поздрављамо:

Гојко Пијетловић, Бранислав Митровић, Душан Мандић, Живко Гоцић, Сава Ранђеловић, Милош Ћук, Душко Пијетловић, Слободан Никић, Милан Алексић, Никола Рађен, Филип Филиповић, Андирја Прлаиновић и Стефан Митровић.

Запамтите их добро, јер за две године је Европско првенство у Београду.

Ко сме да се клади да ће освојити медаљу?